Mislio sam se da li da ovo napišem ili ne, a zašto sam se ustezao brzo ćete shvatiti. Moj otac je pre ko zna koliko godina otišao u bolnicu i neki beli mantil upitao „Gde su oni krvnici?„, a na iskolačene oči, pošto je taj/ta zaključila/o da bi ovaj s nekim da se obračuna pomirljivo dodao, „Ama, oni što vade krv„.
Jutros odem u bolničku laboratoriju (tamo je vazda gužva) i vidim par krpa na licu, iznad pola viri nos(!), a zašto, Bog sveti zna. Čisto da proverim da li ste zaboravili ponavljanja „sledeće dve nedelje su ključne“, policijski čas od 17 do 5, penzosi mogu u dućan jednom mesečno i to u sred noći (kakva užasna degradacija humanosti!), pa produžene vikende (četvrtak, petak, subota, nedelja) u kućnom zatvoru, a napolju vreme ko sad, pozajmljivanje kučića za malo prividne slobode, jer ljubimci su se mogli šetati od 8 do 9 uveče…
A najgore od svega bila je veštački izazvana mržnja, pa smo tako dobili internet rat glupaka vakcinisanih protiv glupaka nevakcinisanih koji su jedni druge ubeđivali u nešto o čemu pojma nemaju, a sve poturajući jedni drugima citate ljudi za koje nikad u životu čuli nisu!
I sve to da bi isplivalo da se radi o teškoj obmani i manipulaciji od strane farmaceuskih kuća koje su (ko bi rekao?) ostvarile enorman profit! A vi, ko vam se izvinio zbog svog tog maltretiranja, krizni štab, ministar, predsednica vlade, ON lično ili niko? A red bi bio.
Ali da se vratim na jutrošnji „događaj“. Prozovu me, dobijem nalepnice, uđem, sestra mi kaže gde da ostavim posudu sa urinom koju sam doneo i koju sam umotao u najlon kesu i sa dve gumice poklopac učvrstio i u kojoj je ipak nešto ostalo, ali da je nisam vođen iskustvom umotao u kesu… Jesu li te posude tako namerno pravljene da iz njih mora da iscuri?
U apoteci mi nisu rekli da imaju različite: „Znate, imate ove, te su najjeftinije, ali iz njih curi baš…, imate ove malo skuplje, bolje su, ali ja bih vam preporučila ove, iz njih još kap izašla nije, to što ste išorali ostaće unutra do poslednje kapi, laboranti ih mrze, brusilicom ih otvaraju…“ Jok, takve su kakve su. Sednem, „krvnica“ me pita, vi nemate krvnu sliku, kažem imam, još sam lekara dok je pisao uput pitao da slučajno nije zaboravio i … „Krvnica“ je profi, reče, sigurno je zaboravio, ustade, ode i brzo se vrati, kaže dodala sam vam ja to, seda i dok čekam ubod, na metar i po ispred mojih očiju je druga „krvnica“ koja pacijentu daje posudu za uzorak i objašnjava mu šta treba da radi.
„Moja“ kaže „stisnite pesnicu…„, klimnem glavom i ponovo pogledam ispred, a, nazvaćemo ga klipan, pacijent kojem je druga sestra malopre objašnjavala šta treba da radi spustio je pantalone i, iako sam taj prizor video s leđa, po pokretima i držanju sam ubeđen da je nekako zaključio da je najprikladnije mesto za punjenje posude uzorkom baš tu, gde smo na dva kvadratna metra osim njega dva bela mantila i ja, usput su i žene. Onda čujem neki glas iza („narkoman, nema taj pedalj zdrave vene…“)
Zašto sam ovo napisao?
Imam par razloga, glavni je što sam mislio da će nekima biti zanimljivo, a suština je da na primeru pokažem da batalite stereotipe i ono čuveno „svi su oni isti“ jer nisu. Lenjih i lakomih na pare ima svugde, nisu svi, nisu sve sestre lenje i samo ispijaju kafe, ove žene nisu na frontu, ali kao da jesu.
Pored svih potencijalnih infekcija kojima su izloženi medicinari, ovde je dovoljno da neka budalčina kao ova što izvadi budalu pred njima nešto prospe ili razbije i eto hepatitisa ili side ili…? Običan narod uglavnom zna na kojim odeljenjima su sestre odvratne i da ih je nemoguće namoliti da rade svoj posao, s druge strane, ove žene „krvnici“ zaslužuju beneficirani radni staž, ako ne to, onda bar malo više poštovanja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Branislav Markićević)