Legenda ili bajka na koju su Sremci naročito ponosni, kaže kako je Srem raj na zemlji. I po volji Božijoj a i po zasluzi marljivih Sremaca. Tih godina nakon drugog Velikog rata, u Sremu ništa nije bilo bajkovito a još manje podsećalo na raj. Zime su bile oštre i obojene snežnom belinom i visokim nanosima snežnih pahulja nastalim od siline ledenog severca. Talasala se belinom sremska ravnica tih posleratnih godina, kao da je želela prekriti velom zaborava, sva ratna stradanja.
Na tavanu kuće u jednom sremskom selu, vetar je kroz pukotine i oštećenja na crepu nanosio pahulje snega. Običaj u Sremu je bio da se na tavanu pored dimnjaka, nalazi pušnica za sušenje mesa. U njoj se , nakon zimskih svinjokolja, sušilo meso.
Međutim, tih godina nakon rata, pušnice su uglavnom bile prazne. Stokom i žitaricama, seljaci su novoustoličenoj vlasti namirivali obaveze. Ali, u ovoj je tinjala vatra. U odsjaju vatre, mogla se nazreti ženska silueta. Bila je leđima oslonjena na zid do dimnjaka od kuće, pošto je on bio najtopliji.
A, bila je to domaćinska kuća.
Mnogočlana čeljad, obrađivala je njive, hranila stoku i nije mnogo marila za politiku. Ponos im je bila, najmlađa od svih, njihova Biserka. Tih godina po završetku rata, tek što je napunila osamnaest godina. Čekali su ukućani bolje dane, pa da je udaju i iz kuće isprate najbolje što mogu. Nameti i obavezi uzimali su svoj danak.
U polutami teskobne i prohladne tavanske pušnice, oslonjena na dimnjak, upijala je u sebe zrnca toplote. U odsjaju vatre, mogle su se nazreti prerane bore uklesane na nekada lepom licu.
Oči, privikle na višegodišnju polutamu, bile su joj uvek poluotvorene i uprte u mali otvor na tavanu koji je bio vezan sa kućom. Kroz taj otvor joj je povremeno, kada su to prilike dozvoljavale i u najvećoj tajnosti, dopremana porcija sa hranom i vodom. Bio je to Biserkin jedini susret tokom proteklih a i svih budućih godina sa životom. Nemi pogled i susret sa najrođenijima, bez reči, a koji joj je davao nadu na još jedan dan života.
Povremeni pogled, kroz otvore i pukotine na krovnom crepu, budio joj je sećanja na život koji joj se činio dalekim i tuđim. Prekinut i nezavršen. Opijena beznađem i tugom, živela je sećanja na dane obojene nadom, srce ispunjeno spoznajom prve i jedine ljubavi i iskrom vere da se zlo zvano komunizam može sprečiti.
Javnosti su malo poznata braća Dabić iz negdašnjih Sasa i njihov pokušaj dizanja antikomunističke revolucije u Sremu posle rata. Mreža jataka po sremskim selima bili su im oni, kojima “crvena ideologija“ nije isprala mozak. Biserka je bila jedna od njih.
Pokušaj braće Dabić i jataka za dizanje ustanka, iznedrio je hapšenja, suđenja, tamnovanja i poginuća. Biserkina porodica je odlučila da je spase najgoreg. Živu su je sahranili na tavan roditeljske kuće.
Živela je svoje zemaljske dane samotno, u izolaciji. Kroz crepnu tavansku pukotinu, posmatrala život kao u izmaglici i magnovenju. Svadbu svog voljenog, ukućane koji su se sa godinama menjali, novorođene koji su pristizali.
Nizale su se godine obavijene velom tajne o Biserkinom postojanju. Svaka sledeća, krčila je put ka spoznaji i poprimala dimenziju mita i legende. Međutim, Biserkin život i sudbina, nije legenda. Ova priča je i napisana da bude svedočanstvo života žene koja je na večni počinak otišla neznano i neprimetno. Istovremeno i spomen uz poštovanje na svaki dan tog stradalnog života.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(autor: Nada Kosanović)