I ovogodišnje plivanje za Časni krst na Savi nije moglo da prođe bez skandaloznih poruka ljudi koji se nalaze u organizaciji ovog skupa.
Iako smo prošle godine pisali o tome u članku koji je izazvao nezapamćeno interesovanje kako kritičara tog paganskog običaja koji nema veze ni sa verom ni sa Hristom (https://mitrovica.info/bogojavljensko-plivanje-tuzni-karneval-tetoviranih-hriscana/ ), tako i pobornika ovog čina koji učestvujući u njemu sebe smatraju velikim hrišćanima, u prvi mah nameravali smo da ove godine ne komentarišemo ovaj događaj.
No, pojedinci koji su deo organizacije ove manifestacije, ponovo su nastojali da bace ljagu na celokupno okupljanje.
Kao što su pretprošle godine puštali preko razglasa pesmu o Če Gevari, prošle gurali u vodu rođenu decu od nekoliko meseci pokušavajući da pokažu bližnjima svoju odanost veri hristijanskoj, tako su i ove godine plivanje za Časni krst opoganili komunističkom zastavom bivše SFRJ.
Iako se crvena Jugoslavija raspala još pre tridesetak godina, ostareli skojevci i partijski aparatčici koji organizuju ovo plivanje – kao da još ne mogu da je zaborave.
Nije li u pitanju žal za mladošću ili pokušaj da se napravi nekakav bućkuriš satkan od onih koji su gonili crkvu i mokrili po oltarima, od popova razuzdanih usled obilja novca kojim ih zasipaju zabludeli vernici, i sve sa šlagom na toj smesi – “žeščim hriščanima” koji nastoje da svoje nacionalno-religiozne vrline prikažu publici sa rukama u džepovima pohabanih kaputa i punjenih jakni “made in P.R.C.”, koja stoji na stepeništu betonskog keja.
Mora se priznati da način na koji se nekadašnja Titova omladina sprda sa pravoslavnim hrišćanima i njihovim običajima, prevazišao i ono čemu su ih učili njihovi učitelji, počevši od pomenutog Broza, pa zaključno sa, očigledno još ne zaboravljenim, drugom Če Gevarom.
Ono što čudi je okupljeni narod i plivači koji ih tolerišu, valjda ni sami nedovoljno svesni poruge „titojavljanja“ kojoj su izloženi.
(Milan Milivojević)