Sremskomitrovački portal

Zanimljivosti o ženskom donjem vešu

Da li ste razmišljali o tome koliko je donji veš potcenjen kada se govori o različitim “krpicama” koje kupujemo u šopingu?

Međutim, Iako je skriven ispod odeće, ima važnu ulogu u održavanju pravilne ravnoteže intimne regije. 

Bez obzira koji je model u pitanju – slip gaćice, tange, brazilijane ili bokserice za žene je vrlo bitno da kvalitetni komadi dolaze u dodir sa kožom jer samo oni čuvaju zdravlje.

Danas na tržištu postoji mnogo različitih komada donjeg veša, kao i modeli za sve uzraste u raznolikim dezenima i bojama – skrojenih od najrazličitijih materijala. 

A kako je izgledala zanimljiva evolucija donjeg veša? Pročitajte naš tekst do kraja i dobićete odgovor na ovo pitanje.

Istorija donjeg veša – od starog veka do danas

Vremenom je donji veš je doživeo pravu evoluciju, te je imao mnogo više funkcija i uloga u ljudskoj istoriji. Baš kao i moda, i donji veš je prolazio kroz faze trenutnih trendova. Neki komadi donjeg veša su zauvek ostali deo prakse, dok su neki zauvek zamenjeni nekim drugim komadima. 

Antika i srednji vek – prve funkcije donjeg veša

Istorija donjeg veša počinje još sa Ecijem – ledenim čovekom za koga se veruje da je živeo pre više od 5000 godina, a koji je bio obučen. Naučnici su otkrili da je ispod uskih pantalona nosio pokrivač od kozije kože. A ukoliko se vratimo u Egipat i doba faraona, naučićemo da je Tutankamon sahranjen sa čak 145 ovakvih pokrivača.

Ovakav donji veš bio je trouglastog oblika i vezivao se oko struka, a bio je izrađen od lanenog materijala. Za Faraona, predstavljao je donji veš, ali je za egipatske seljake vrlo često bio sva odeća koju su nosili. 

Egipat se smatra prvom civilizacijom gde je tradicionalno nošen donji veš, ali se tek u Rimu donji veš javlja sa istim funkcijama kao i moderni donji veš. U Rimskom društvu higijena i briga o telu bile su jako važne. Ova briga o telu uključivala je i redovnu fizičku aktivnost, ali čišćenje tela koje je bilo važan segment rimske kulture. 

Zanimljivo je i to da se u ovo vreme razvija i grudnjak, a neki antropolozi veruju da su razlog tome imperijalističke tendencije Rima. Opuštene i slobodne ženske grudi vezivane su asocijativno sa varvarskim plemenima daleko od kulturnog dela Evrope, zbog čega je grudnjak bio simbol moderne zapadne civilizacije.

Dalji razvoj donjeg veša – srednji vek, renesansa i početak dvadesetog veka

Razvoj donjeg veša u periodu srednjeg veka je vrlo teško ispratiti. Pretpostavlja se da su muškarci u ovo vreme nosili dugačke gaće ispod pantalona, dok su žene, donji veš nosile uglavnom u periodu ciklusa, te ako su pripadale višim slojevima društva. Higijenski uslovi u ovo vreme su bili jako loši, što se odražavalo i na korišćenje donjeg veša.

Za vreme renesanse pojavljuju se prvi uniseks komadi donjeg veša – dugačke gaće do kolena. U ovo vreme pojavljuju se i čarape sa halterima koje su vrlo brzo postale glavno oruđe za zavođenje žena, pa u ovo vreme donji veš dobija i ovu, danas vrlo poznatu, funkciju.

Od ovog perioda donji veš se upravo i koristi mnogo više u estetske svrhe, tako bila sve do dvadesetog veka. Ženski donji veš tako postaje sredstvo da se postigne određena forma tela koja bi zadovoljila određene estetske standarde. Tako nastaju neudobni komadi poput korseta i krinolina.

Smatra se da je korsete prva popularizovala Katarina Mediči, kao i estetiku jako tankog struka i figure peščanog sata. Danas se korseti ove vrste najčešće koriste u medicinske svrhe, a današnji brojni zapisi govore o tome koliko su ovi komadi bili štetni po zdravlje žena budući da su dugim nošenjem mogli da dovedu do izmetanja unutrašnjih organa.

Moderni donji veš – nove modne promene

Dvadeseti vek donosi sa sobom mnoge modne promene, te ne treba da čudi što se to odrazilo i na donji veš. Tridesetih godina žene prvi put postaju i radnice, a grudnjaci tada počinju da budu dostupni svima u svim veličinama. Fizički izgled koji se vraća “u modu” pedesetih godina podrazume obline, a i seksi donji veš dostiže vrhunac.

Šezdesetih, brushalteri u Americi smatrani su simbolom ženske opresije, dok su 80-tih smatrani emancipatornim sredstvom i slobodom žene da se izrazi kako želi.

Devedesetih se prvi put pojavljuje push-up grudnjak, dok se tokom dvehiljaditih sve više daje primat udobnosti, komforu i izradi donjeg veša u prirodnim materijalima.

Danas se o kvalitetu izrade donjeg veša govori više nego ikada, kao i značaju prirodnih materijala za reproduktivno zdravlje. Pored toga, prirodni materijali poput pamuka, smatraju se i održivim, što je jako važno za ekološko pitanje i probleme sa kojima se suočava čovek danas.

Iz svega navedenog, zanimljivo je kako možemo videti kako evolucija donjeg rublja prati istorijska dešavanja, te se iz toga izvodi i kulturološka važnost, naizgled, ovako skrivenog i skrajnutog odevnog predmeta. 

Nema sumnje da je donji veš značajan za naše zdravlje i dobar osećaj u našoj koži, ali je on ujedno i važan kulturološki simbol koji prati važne promene u društvu zbog čega je važno da pratimo njegov razvoj i govorimo o njegovoj istoriji. 

Za još zanimljivih informacija iz različitih oblasti pratite naš portal mitrovica.info.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Jovana Grubanović)

Exit mobile version