Kako je i najavljeno, čelnici Saveta Mesne zajednice „Matije Huđi“ proteklog vikenda organizovali su akciju sadnje 16 komada sadnica raznog drveća na teritoriji ovog stambenog naselja u znak sećanja na nastradale na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Time su pokazali da, umesto da se uhvate sa stvarnim problemima građana, odlučili su da jeftino politikanstvo bude zaštitni znak njihovog mandata.
Drugim rečima, dok se građani Mesne zajednice „Matije Huđi“ svakodnevno bore za kvadrat asfalta na kome bi ostavili svoje četvorotočkaše, lokalni čelnici su preuzeli stvar u svoje ruke i suočili se sa najkrupnijim izazovom današnjice — sadnjom drveća.
Ovaj hrabar potez dočekan je sa neskrivenim oduševljenjem, naročito među stanarima okolnih zgrada koji već šest godina parkiraju na trotoaru jer im je automobil prevelik da ga nose u stan. Sadnja novih sadnica, kako navode iz MZ, imaće višestruke koristi: „Pre svega, pokazujemo da nam je stalo do ekologije. A i drveće zauzima manje mesta nego automobili. To je win-win situacija“, izjavio je jedan od članova Saveta, dok je nišanio lopatom prema zemlji kao da rešava divlju deponiju, a ne busen trave.
Građani ipak imaju izvesnu dozu sumnje. „Super je to drveće, ali gde da parkiram?“, pita se jedan građanin, dok paralelno pokušava da uvuče auto između kontejnera i izbočenog zida izgrađenog još 1978. godine. Drugi su optimistični: „Ako lepo poraste, možda jednom i napravimo parking na sprat. Prirodan. Ko zna?“
Predstavnici Saveta MZ objašnjavaju da je sadnja sprovedena planski. Pre sadnje, teren je brižljivo analiziran — na Google mapi, uz zumiranje i rotaciju ekrana za 360 stepeni. Na osnovu toga donet je zaključak da „ima dovoljno mesta za sve“, iako su drveće posadili baš tamo gde su dosad stajali automobili.
U prilog projektu ide i činjenica da će nova stabla doprineti „lepšem ambijentu“, koji će, kako se očekuje, meštanima skrenuti pažnju sa banalnih stvari poput potrebe da uopšte priđu sopstvenoj zgradi. Na kraju krajeva, poruka članova saveta mesne zajednice više je nego jasna: parkiranje je prolazno, ali drvo je večno — ili barem do prve zime.
