ZAŠTO GAZIMO PREKO MRTVIH! Srbin Srbinu postao ─ vuk!

1
1673

Srbija je kao društvo izgubila crtu solidarnosti i socijalne odgovornosti koju je imala pre nekoliko decenija. Danas svako gleda samo svoja posla, odnosno kako će on i njegova porodica preživeti. Novac je vrhovni ideal, odnosno gomilanje bogatstva i moći, i to je postao osnovni cilj. Kada to imamo, onda je čovek čoveku vuk.

Ovako govori ekonomista Ljubodrag Savić o stanju socijalne pravde u zemlji, a povodom obeležavanja Svetskog dana socijalne pravde koji je ustanovila Skupština Ujedinjenih nacija pre trinaest godina. Na taj dan se ističu globalni problemi siromaštva, socijalne i ekonomske isključenosti i nezaposlenosti na nivou svetske populacije.

Savić kaže da su se ljudi u Srbiji ranije solidarisali jedni sa drugima na razne načine, da su na primer, primat u dobijanju stanova imali najsiromašniji i da, iako ni to nije potpuno pravedno, to je bila odlika humanog i socijalno odgovornog društva.

Danas je stanje potpuno drugačije:

Imamo situaciju u kojoj ljudi ‘idu preko mrtvih’, imaju neke svoje ciljeve i zaboravljaju na odgovornost. Ima privatnih, humanih kompanija koje se odnose prema svojim radnicima jako dobro, koje vode računa ─ ali je to nažalost izuzetak. Ja sam iznenađen i time što se to odnosi i na strane kompanije koje se prilagođavaju našem sistemu i praksi koja nije dobra. Oni to u Nemačkoj tako ne rade. Tamo je naglašena socijalna odgovornost, a ovde ih niko ne tera na to. Ali, valjda je i u prirodi čoveka da kada nešto ne mora onda to i neće“, rekao je Savić.

Po njegovom mišljenju, važan aspekt socijalne pravde odnosi se na primenu zakona, a u Srbiji se zakoni ne sprovode jednako za sve. Ilustruje to i kroz pomoć države građanima zaduženim u švajcarskim francima.

Država time što ne sprovodi zakon jednako za sve šalje lošu poruku. Šalje poruku ljudima da umesto da se isplati biti pošten, u Srbiji se zapravo isplati biti nepošten, jer te država uvek na ovaj ili onaj način puštanjem i donošenjem leks specijalisa i nekih odluka praktično nagrađuje umesto da te kažnjava.“

Prema Savićevim rečima, Srbi su u socijalizmu imali visok nivo radničkih prava, koja sa današnjom situacijom nisu uporediva:

Danas imamo ljude koji su moderno tehnološko roblje. To nije samo u Srbiji, to je odlika modernog kapitalizma. Zemlje stare demokratije i dugačke tradicije u poštovanju ljudskih prava nekako se bore i štite radnička prava. Nažalost, imam utisak da zemlje mlade demokratije, u koje spada i Srbija ponekad i neće, a ponekad ne mogu da se izbore sa tim. Tako da su praktično radnička prava danas u rukama vlasnika kapitala“.

Adekvatna socijalna politika države je važan mehanizam u postizanju socijalne pravde, i prema rečima našeg sagovornika u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji se nalaze u ekstremnom siromaštvu.

Uobičajena je definicija da su to ljudi koji ne mogu da obezbede primanja za normalan smeštaj i hranu, da čovek ne bude na ulici. Različiti su podaci i iz godine u godinu se menjaju, ali Srbija pripada grupi zemalja u kojima je pre svega ekstremno siromaštvo vrlo visoko. Skoro četvrtina ljudi u Srbiji živi na granici sa siromaštvom“, naveo je Savić.

Srbija je danas zemlja koja se sporo razvija i koja uz brojne probleme koje ima verovatno ne može da obezbedi svojim građanima mnogo više od onoga što im već pruža, navodi naš sagovornik:

Ali, pošto izgrađujemo kapitalizam u kome postoje visoke klasne, ekonomske i socijalne razlike, državi ne bi smetalo da malo više poradi na tome da kroz oporezivanje i neke druge fondove, ali pre svega preko bogatih ljudi u zemlji obezbedi novac koji bi bio od pomoći ljudima koji se nalaze u teškoj socijalnoj poziciji.“

Da stanje socijalne pravde u Srbiji nije zadovoljavajuće, upozorio je i Zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je rekao da pola miliona ljudi u zemlji nije u stanju da zadovolji svoje osnovne egzistencijalne potrebe.

On kaže da je, prema podacima kojima raspolaže ova institucija, najugroženija omladina starosti od 18 do 24 godine.

Mlađi od 18 godina su u nešto manjem riziku, a prema tipu domaćinstva imamo ona koja čine dve odrasle osobe sa troje ili više izdržavane dece i koja su ugrožena sa čak 53,6 odsto. U kategoriju ugroženih spadaju i deca, jer su oko 50 odsto dece u Srbiji korisnici socijalne zaštite, što je dosta alarmantan podatak“, rekao je Pašalić.

Ddeca i druge osobe koje žive van gradskih centara dva puta ugroženiji od onih koji žive u gradovima. Ugrožene su i osobe sa invaliditetom, stara i bolesna lica kao i Romi od kojih je 50 odsto nezaposleno, a samo dva odsto ima završenu osnovnu školu.

„Što se tiče mera i mehanizama koje država treba da preduzme bilo bi dobro reći da je potreban strateški zaokret ka uspostavljanju države socijalne pravde. To bi značilo da se sve političke, ekonomske i poslovne mere planiraju i preduzimaju tek pošto se izvrši procena njihovog uticaja na ranjive grupe“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, politika obrazovanja, stručnog usavršavanja i zapošljavanja moraju biti izmenjene i prilagođene tako da se najsiromašnijem stanovništvu pruži šansa ne samo za zaradu, već i za suštinsko osamostaljivanje. Važno je i to da se novčana davanja ugroženim moraju prilagoditi pojedinačnim egzistencijalnim potrebama.

Jedna od mera je i priznanje neformalnog obrazovanja posebno u slučaju romske populacije.

(Bojana Stojadinović/Sputnik)

1 COMMENT

  1. Ekonomska kriza u kojoj živimo decenijama ne ostavlja prostor za empatiju, kulturu, već u ljudima prorade instinkti za preživljavanje. O nekoj duhovnoj nadogradnji možemo govoriti tek kada se zadovolje primarne potrebe, a to je kod nas iz godine u godinu sve teže. Osim toga, materijalizacija i pogrešni standardi kvalitetnog života globalni su trend. Super kuće, automobili, garderoba, telefoni imperativi su kojima ljudi teže. Postoji neverovatna disproporcija u razvoju prirodnih i humanističkih nauka. Posledice će biti još veće kako vreme prolazi, jer je ćovek jedinistvo duhovnog i materijalnog. Zanemarivanje bilo koje od ove dve komponente vodi u pucanje. Generalno, spas za ovaj svet su neki globalni renesansni i humanistički pokreti.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here