Nekada je odlazak iz Sremske Mitrovice bio izuzetak. Danas je za mnoge mlade postao plan. Gotovo da nema porodice koja nema nekoga ko je otišao u Novi Sad, Beograd ili u neku od zemalja zapadne Evrope u potrazi za boljim poslom, većom platom ili jednostavno – drugačijim životom. Iako se Sremska Mitrovica poslednjih godina razvija, gradi nove saobraćajnice, industrijske zone i stambene objekte, pitanje koje sve češće postavljaju građani glasi: ko će u tom gradu živeti za deset ili dvadeset godina?
Jedan od najčešćih razloga koje mladi navode jeste da posao više nije jedini problem. Posla danas ima više nego pre desetak godina, naročito u proizvodnim pogonima i pojedinim uslužnim delatnostima. Međutim, mnogi smatraju da plate teško prate rast troškova života. Mlad čovek koji želi da zasnuje porodicu često dolazi do računice da sa prosečnim primanjima teško može da kupi stan, otplaćuje kredit i istovremeno planira budućnost. Zbog toga se mnogi odlučuju za gradove sa većim izborom poslova ili odlazak u inostranstvo, gde očekuju brže napredovanje i veće zarade.
Drugi razlog koji se često pominje jeste kvalitet života. Mladi žele više kulturnih događaja, koncerata, savremenih prostora za izlazak, sportskih sadržaja i prilika za profesionalno usavršavanje. Mnogi smatraju da se nakon završetka srednje škole ili fakulteta život u gradu odvija sporije nego što bi želeli.
Poseban problem predstavlja činjenica da veliki broj studenata koji ode na fakultete u Novi Sad ili Beograd nakon diplomiranja više nema razlog da se vrati. U većim centrima pronalaze posao, stvaraju društvene krugove i zasnivaju porodice.
Iz Sremske Mitrovice ne odlaze samo visokoobrazovani ljudi. Sve više kvalifikovanih majstora, vozača, električara, vodoinstalatera, varioca i građevinskih radnika posao pronalazi u Sloveniji, Austriji ili Nemačkoj, gde za isti posao mogu da zarade višestruko više. To stvara paradoks – iako poslodavci u gradu traže radnike, sve ih je teže pronaći.
Posledice odlaska mladih ne vide se odmah, ali su dugoročno ozbiljne. Sve je manje dece u pojedinim naseljima, pojedina odeljenja u školama imaju manji broj učenika, a stanovništvo prosečno postaje starije. Manje mladih znači manje novorođene dece, manje novih preduzetnika i manje ljudi koji će jednog dana puniti gradski budžet kroz poreze i doprinose.
Šta može da zadrži mlade? Stručnjaci često ističu da visina plate nije jedini faktor. Mladi žele sigurnost zaposlenja, mogućnost stručnog napredovanja, dostupne stanove, kvalitetne vrtiće, uređene javne prostore, kulturni život i osećaj da mogu da planiraju budućnost upravo u svom gradu. Značajnu ulogu imaju i lokalne inicijative koje podstiču preduzetništvo, razvoj informacionih tehnologija, kreativnih industrija i podršku mladima koji žele da pokrenu sopstveni posao.
No, razloga za optimizam ima jer Sremska Mitrovica ima brojne prednosti koje mnogi drugi gradovi nemaju. Nalazi se na jednom od najvažnijih saobraćajnih pravaca u Srbiji, poseduje bogato kulturno i istorijsko nasleđe, razvijenu industriju, poljoprivredu i kvalitetne obrazovne ustanove. To predstavlja dobru osnovu za razvoj, ali samo ako grad uspe da mladim ljudima ponudi razlog da u njemu ostanu. Jer, nijedna investicija, nova fabrika ili uređena ulica ne mogu biti važniji od ljudi koji će u tom gradu živeti.
Pitanje odlaska mladih nije problem samo Sremske Mitrovice. Sa sličnim izazovima suočavaju se gotovo svi gradovi u Srbiji. Ipak, upravo lokalne zajednice mogu najviše da utiču na to da mladi u njima vide svoju budućnost. Ako se trend odlaska nastavi, najveći izazov neće biti kako izgraditi nove stanove ili otvoriti nova radna mesta, već ko će ih koristiti.
Gradovi ne opstaju zahvaljujući zgradama, već ljudima. A budućnost Sremske Mitrovice u velikoj meri zavisi od toga da li će njeni mladi odlučiti da svoj život grade upravo ovde.
(SMP)