Zašto po našim rekama plutaju fekalije, flaše i hemikalije: KO JE KRIVAC?!

3
711

Dok Ujedinjene nacije upozoravaju da bi do 2050. godine čak 5,7 milijardi ljudi moglo da živi u oblastima u kojima nema dovoljno vode najmanje mesec dana godišnje, u Srbiji traje bitka za očuvanje kvaliteta reka, potoka i jezera.

U reke i jezera – najvažnije vode Srbije – direktno i svakodnevno se ispuštaju industrijske hemikalije i fekalije iz gradskih naselja, šireći nesnosni smrad unaokolo, dok plastične flaše, gume i uginule ribe plutaju po njihovoj površini, upozoravaju stručnjaci.

Zagađenje vode utiče na život i zdravlje ljudi i usudila bih se da kažem da se svako zagađenje voda kao bumerang vraća ljudima“, kaže Ana Milanović Pešić, naučna saradnica na Geografskom institutu.

Glavni izvori zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda – kroz upotrebu veštačkih đubriva i ostalih hemijskih jedinjenja, dodaje Milanović Pešić.

Kakav je kvalitet površinskih i podzemnih voda Srbije?

Na osnovnu fizičkih, hemijskih i bioloških parametara kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kvalitet domaćih voda podeljen je na četiri klase, a postoje i vodotoci koji su „van klase”. Milanović Pešić kaže da se klasifikacija vodotokova u Srbiji vrši na osnovu dve grupe kriterijuma – opštih, „koji karakterišu ekološki status” i specifičnih „opasnih i toksičnih materija koji u vodu dospevaju usled industrijskih i ostalih antropogenih aktivnosti”.

Većina reka u Srbiji pripada drugoj i trećoj klasi, dok prvoj pripadaju manji planinski vodotoci i gornji tokovi pojedinih reka sa čistom vodom, a četvrtoj „veoma zagađene vode”. Iako se redovno objavljuju godišnjaci sa „detaljnim analizama i utvrđivanjem stanja kvaliteta voda”, podaci su dostupni samo za „merne profile na većim rečnim tokovima, pojedine akumulacije (jezera) i pojedina merna mesta podzemnih voda”.

Za male vodotokove nemamo podatke i zato je kvantitativno teško utvrditi stepen zagađenja na njima, kao i trend”, kaže Milanović Pešić.

Najzagađenije vode u Srbiji su u kanalu Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno Veliki bački kanal ali i Borska reka koja se uliva u Timok. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke, predstavlja deo hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, jedinstvene kanalske mreže i povezuje reku Dunav, kod Bezdana, i Tisu, kod Bečeja. Prethodnih decenija je poneo titulu „crne tačke” zagađenja na Dunavu.

Ovo je izneto u nekoliko naučnih radova i potvrđeno statističkom analizom podataka iz 2005. godine, koja pokazuje povećan broj pacijenata sa malignim bolestima pluća i urogenitalnog sistema u naseljima duž kanala u odnosu na ostalo stanovništvo Bačke i Vojvodine“, navodi Milanović Pešić.

Zbog prevelikog zagađenja koje je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka, zovu ga i „otvoreni kolektor za otpadne vode” sa okolnih farmi svinja, iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa. Zagađujuće materije se iz Velikog bačkog kanala prenose u Tisu, a naučno je dokazano i da azot i fosfor iz njegove vode Dunavom stižu do Crnog mora.

Ipak, prevagu odnosi Borska reka kao jedna od najzagađenijih srpskih i evropskih reka, koju mnogi nazivaju „mrtvom rekom”. U njoj više nema tragova života, a zbog velike zagađenosti ne pripada nijednoj klasi.

Posledica je to vekovnog rudarenja, industrije koja se razvila oko rudnika i komunalnih voda koje u nju dospevaju. Ni stariji meštani Bora i okolnih sela ne pamte da je nekada bila u boljem stanju, a žale se i da leti „strašno smrdi”.

Nekad su tu bile vrbe pored reke, a sad je to sve pirit, sve je zagađeno“, izjavio je stanovnik sela

Borska reka se uliva u Veliki Timok kod sela Vražogrnac i značajno utiče na njegov nivo zagađenosti.

Najsvežiji primer zagađenja predstavljaju reke Drina i Lim čije se vodene površine gotovo nisu mogle videti od plastičnih flaša, guma, kućnih aparata i frižidera koji plutaju. Ubrzo je usledila akcija čišćenja, pa je iz Potpećkog jezera na Limu uklonjeno više od 7.500 kubika plutajućeg otpada.

Za glavne uzroke zagađenja smatraju se komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode iz domaćinstava dospevaju u reke putem kanalizacije, dok se industrijske ispuštaju iz fabrika.Glavni problem za njega je to što veliki broj gradova u Srbiji nema izgrađene sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Čak ni Beograd nema pogone za prečišćavanje i da „sve otpadne vode odlaze direktno u Savu i Dunav”.

Kvalitet vode za piće

Kvalitetna voda za piće je dostupna većini stanovnika Srbije, ali se problemi javljaju u većem delu Vojvodine i delovima slivova Zapadne, Južne i posebno Velike Morave. Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, rađenom 2018. godine, od 42 kontrolisana javna vodovoda u Vojvodini, samo devet je bilo ispravno. Najpoznatiji primer je banatski grad Zrenjanin čijim slavinama od 2004. godine curi žuta voda, koja je zabranjena za piće zbog prekomerne količine arsena u njoj.

Zagađenje reka utiče i na veštačka jezera, posebno na brane gde se talože „opasne materije u formi mulja” – one su „crne ekološke tačke” u životnoj sredini. Takav slučaj zabeležen je na brani Đerdapskog jezera, gde se „talože zagađujuće materije iz uzvodnijeg dela Dunava”.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podzemnih voda jer su ovi sistemi uglavnom povezani. Svako zagađenje voda utiče i na poljoprivrednu proizvodnju, a upotrebom takve vode za navodnjavanje neposredno utiče i na čoveka.

U ukupnom proticaju reka u Srbiji, domicilne reke učestvuju samo sa 10 odsto, dok 90 odsto proticaja pripada međunarodnim rekama koje protiču kroz Srbiju – poput Dunava, Save, Tise, Drine.

Smatra se da Srbija kao zemlja „nije baš bogata vodnim resursima”, posebno ako se uporedi sa „zemljama u okruženju”. Zato moramo da vodimo računa o vodi za piće i vodi koju koristimo za život. Velikim zagađenjem imamo otežan pristup zdravoj i pitkoj vodi, što povlači neke ekonomske posledice.

Srbija je preuzela obavezu da do 2040. godine izgradi sva postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda za naselja sa više od dve hiljade stanovnika.

(Nemanja Mitrović/BBC)

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

3 COMMENTS

  1. A ko će biti kriv do nas samih. Ovi ljubitelji glista i buba bi da konzerviraju celu prirodu Srbije i pogase sve TE, a nikako da pođu od čoveka, od edkuacije. Komunalci očiste kej i za dva dana opet đubrište. Lepo nam stoji i onaj kontejner i deponija pored njega na keju, između ribolovac i bele ruže. Maski na svakom koraku. Kakav narod, takva i vlast, takva država.

  2. KO JE KRIVAC ?
    Pa verovatno najvise oni koji su zaduzeni i placeni da o cistoci reka vode racuna.
    Iznenadjena EKOLOSKIM PROTESTOM, nasa ministarka ekologije Irena Vujovic je protestante nazvala : “lazni zastitnici zivotne sredine potpomognuti spolja”.
    Po njoj, ko trazi cistu vodu i cist vazduh, je “strani placenik”.

    • Vi i ja smo zaduženi da vodimo računa o čistoći reka, niko drugi. Ako mi ne budemo vodili računa o tome šta ćemo ostaviti deci, niko neće. Manite se tih priča kako je uvek neko drugi kriv. Jel Ministar, bez obira iz koje vlasti dolazi,kriv što pijačari vrše nuždu na keju ispod Maksija, što bacaju frakliće, što ispod Dispanzera imate brdo maski….. Uvek su drugi krivi, mi nikada. Dokle god tako budete rezonovali, ništa od nas. Jel ministar došao da baca đubre po rubnim delovima Spomen groblja ili to rade ljudi iz naselja koje se naslanja na groblje?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here