Još pre početka samog leta, temperature u Srbiji počele su da prestižu 30 stepeni Celzijusa, a ovih dana najavljene su temperature i do 40 stepeni. Iako temperature preko 39 stepeni mogu dovesti do smrtnog ishoda kod radnika na otvorenom, u Srbiji ne postoji obaveza prekida rada. Međutim, propisane kazne za nesavesne poslodavce, koji ne obezbede povoljne uslove za rad pri visokim temperaturama, idu i do dva miliona dinara.
Prema podacima sa sajta Repuličkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, u celoj Srbiji se očekuju ekstremno visoke temperature, dok je cela Srbija na mapi meteo alarma, pod tamnožutom ili crvenom bojom. Tamnožuti meteo alarm označava da je vreme opasno i da su prognozirane vremenske pojave koje mogu biti opasne po ljude i životinje. Kada je meteo alarm crven, to znači da je vreme vrlo opasno.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, predviđa se da će ogroman broj radnika biti izložen opasnostima u vezi sa klimatskim promenama. U njihovom izveštaju se ukazuje da već postoji veliki uticaj na bezbednost i zdravlje radnika u svim regionima sveta. Njihova procena je da će više od 2,4 milijarde radnika, od globalne radne snage od 3,4 milijarde, verovatno biti izloženo prekomernoj toploti u nekom trenutku tokom svog rada. Taj udeo se, prema njihovoj računici, povećao sa 65,5 odsto na 70,9 odsto od 2000. godine. U izveštaju se naglašava da se godišnje izgubi 18.970 života, dok je zabeležneo 22,87 miliona povreda na radu, koje se mogu pripisati preteranoj toploti.
Takođe, dodaje se da 26,2 miliona ljudi širom sveta živi sa hroničnom bolešću bubrega koja je povezana sa toplotnim stresom na radnom mestu. U izveštaju se navodi da su i brojna druga zdravstvena stanja radnika povezana sa klimatskim promenama, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti, respiratorne bolesti, disfunkciju bubrega i stanja mentalnog zdravlja.
Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić navodi da, nažalost, nemaju podatke za Srbiju jer ih niko nije ni tražio.
„U Srbiji nikad nismo imali potražnju da merimo uticaj klimatskih promena na temu bezbednosti i zdravlja na radu ili uopšte na radništvo, pa zbog toga nemamo te podatke“, kaže on.
Protić smatra da kada se tumači naš zakon, tu ne stoji eksplicitno da radnici moraju da budu zaštićeni od prekomernih toplota napolju. Ipak to je, prema njegovim rečima, okolnost od koje poslodavac mora da štiti radnike.
„Odgovornost za bezbednost na radu je na poslodavcu. I njegova je procena da li će da rizikuje da li će radnik da mu padne u nesvest ili da se nešto gore dogodi pa da zbog toga i on snosi posledice“, objašnjava Protić.
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu izdala je smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama. U tom dokumentu piše da ekstremni toplotni događaji mogu izazvati značajne zdravstvene probleme kao što su toplotna iscrpljenost, toplotni udar i druge bolesti povezane sa toplotnim stresom. Dodaje se da više temperature tokom dužeg vremenskog perioda, takođe, mogu povećati rizik od povreda usled umora, nedostatka koncentracije, donošenja loših odluka i drugih faktora. Može doći i do smanjenja produktivnosti.
Povećanje temperature, kako se navodi, može izazvati i povećan nivo stresa kod zaposlenih, uključujući zaposlene angažovane u hitnim službama i zaposlene na otvorenom koji moraju da rade po izmenjenom rasporedu kako bi izbegli periode sa visokim temperaturama. U smernicama se navodi da toplotni stres pogađa, pre svega, zaposlene na otvorenom, kao što su oni koji se bave poljoprivredom i koji rade na gradilištima.
„To je ozbiljan problem za veliki deo zaposlenih u poljoprivredi i drugih, kao što su oni koji su angažovani u građevinarstvu, na hitnim popravkama, u saobraćaju, turizmu i sportu. Temperature veće od 39 stepeni mogu dovesti do smrtnih slučajeva“, naglašeno je.
Međutim, prema navodima iz smernica, ne postoji maksimalna procenjena temperatura pri kojoj radnici moraju da prekinu rad.
„Jedna temperatura koja prouzrokuje zaustavljanje rada ne može da uzme u obzir sve faktore koji rad po toploti čine opasnim, uključujući vlažnost, protok vazduha, fizički intenzitet, trajanje aktivnosti i da li su zaposleni fizički sposobni i aklimatizovani na date uslove“, pojašnjava se u dokumentu.
Umesto toga, kako se dodaje, poslodavci moraju da eliminišu ili minimiziraju rizike koliko je razumno izvodljivo. U ovom dokumentu navede su mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom na visokim temperaturama.
A to su, pre svega, organizacione mere, zatim tehničke, zdravstvene. Takođe, potrebna je promena režima rada, česta zamena zaposlenih, češće pauze, obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih pića, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da budu zaštićeni od sunca i hladnoće, informisanje zaposlenih o opasnostima po zdravlje usled izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti izazvanih visokim temperaturama i pružanje prve pomoći.
Iz Inspektorata za rad objašnjavaju da je poslodavac, shodno Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, dužan da Aktom o proceni rizika na radnom mestu u radnoj sredini uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da radna mesta na otvorenom prostoru tako uredi da zaposleni budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć. Inspekcija rada, prema njihovim rečima, vrši inspekcijske nadzore u skladu sa Planom inspekcijskih nadzora Inspektorata za rad za 2024. godinu, a takođe, organizuje i pojačane, vanredne inspekcijske nadzore na teritoriji cele Srbije.
„Takođe, i u slučaju da zaposleni prijave inspekciji rada da poslodavac nije preduzeo mere za njihov bezbedan i zdrav rad na otvorenom za vreme trajanja visokih spoljnih temperatura, inspektor rada izlazi na lice mesta, utvrđuje činjenično stanje i preduzima odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada“, poručuju oni.
Kako dodaju, s obzirom na trenutne dnevne temperature, kao i da su za predstojeće dane prognozirane visoke temperature, inspekcija rada vrši pojačane inspekcijske nadzore na gradilištima.
„Poslodavci za vreme trajanja visokih dnevnih temperatura, iznad 36 stepeni, a naročito u periodu od 11 do 16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada, treba da organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje zaposlenih direktnom sunčevom zračenju, u skladu sa Preporukom, koju je donela Vlada Srbije“, naglašavaju iz Inspektorata za rad.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi propisane preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu je propisana novčana kazna
„Tako za poslodavca sa svojstvom pravnog lica propisana je novčana kazna od milion i po do dva miliona dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za za preduzetnika propisana novčana kazna od 400.000 do 500.000 dinara“, navode oni.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(V. Stojsavljević)