Kada se pomene strah od bliskosti, većina pomisli na bliskost u partnerskim odnosimma.
Medjutim, sklonost ka izbegavanju intimnijih veza i ostvarivanje površnih kontakata odnosi se na jedan širi obrazac u ponašanju i uglavnom zahvata sve medjuljudske odnose pojedinca, kako porodične, tako i prijateljske ili poslovne.
Problem sa bliskošću ne prepoznaju mnogi koji zbog različitih manifestacija ovog straha potraže pomoć stručnog lica. Najčešće su strah od odbacivanja, prevare, razočarenja ili moguće kritike jedan od ključnih razloga nemogućnosti ostvarenja bliskih emocionalnih odnosa. Misli povezane sa ovakvim strahovima vremenom postaju osnovno sredstvo odbrane od potencijalno loših posledica izdaje ili napuštanja od strane drugih.
Kako bi se razumeo mehanizam nastanka pomenutog straha važno je poći od same definicije pojma bliskosti. Bliskost predstavlja osećaj povezanosti koji se stiče kroz otvorenu komunikaciju, dostupnost i otvorenost ka svetu. Važni uslovi za njeno ostvarivanje uglavnom su osećaj poverenja kao i dopadanje. Kako bismo se dublje emocionalno povezali sa nekom osobom ne samo da je bitno da nam se ta osoba dopadne, već i da se mi noj svidimo.
Ukoliko je dopadanje obostrano veće su šanse za ostvarivanje poverenja u ovaj odnos. Kada se ostvari poverenje ljudi su skloniji da druge “puste blizu sebe” i tako se osnaže da toj drugoj osobi predstave svoje “pravo lice”. U predstavljanju tog “pravog lica” zapravo i leži jedna od osnovnih prepreka ostvarivanju bliskosti jer osoba u ovom slučaju veruje da i ne poseduje vrednosti kojima bi se drugom predstavila, a samim tim da i ne vredi mnogo i ne zaslužuje da bude voljena i prihvaćena.
Zbog prisustva ovakvog odnosa prema sebi, kako bi se zaštitila od potencijalnog bola zbog napuštanja od strane drugog, osoba pribegava različitim manevrima u kojima predstavlja jednu “lažnu i iskrivljenu sliku sebe” za koju procenjuje da može biti dobra nadoknada za njene navodne nedostatke. Problem sa ovakvim ponašanjima je taj što kada se ona ustale kao podrazumevani obrazac samopredstavljanja, osoba se sve više udaljava od svoje prave prirode i troši velike količine psihološke energije kako bi održala željeno “lažno stanje stvari”. Vremenom ovo može postajati sve veći problem jer ne samo da izostaje ostvarivanje bliskih odnosa sa drugima, već se osoba sve više oseća nesrećno, frustrirano, usamljeno i iscrpljeno budući da svaki novi odnos donosi ponovno iscrpljivanje u svrhu predstavljanja “iskonstruisane slike sebe”.
Svako gore pomenuto ponašanje ne treba da čudi jer ukoliko se pođe od toga da su ljudi socijalna bića kojima je važno da su voljeni i prihvaćeni od strane drugih, potreba za bliskošću se nekako očekuje. Ono što igra ključnu ulogu u sposobnosti za ostvarivanje bliskosti je kvalitet odnosa u najranijem detinjstvu. Ako su ti odnosi bili opterećeni nesposobnošću roditelja zaadekvatan i blagovremeni odgovor na detetove potrebe i želje ili ako nije postojala pomoć i podrška u razumevanju i dečijem prihvatanju sveta oko sebe, verovatno je da će dete razviti bazično nepoverenje prema svetu jer roditelji nisu imali kapaciteta za ostvarivanje ovog važnog razvojnog zadatka.
To će nadalje sigurno biti i prepreka za ostvarivanje zdrave bliskosti sa drugim ljudima iz svog okruženja.
U terapijskom radu sa ljudima koji imaju strah od bliskosti, očigledan ili ispoljen kroz različite njegove manifestacije tipa straha od odbacivanja, napuštanja, straha od kritike i neodobbravanja, neki od možda ključnih koraka su razvijanje svesti o sebi i svojim potencijalima, usvajanje veštine objektivnijeg samovrednovanja, razvijanje autonomije i davanje sebi različitih dozvola za ponašanja koja ranije nisu nailazila na odobravanje od strane važnih autoriteta, ali su sada važna i značajna za ostvarivanje rasta i samostalnosti pojedinca jer kroz takav samotretman dolazi i prihvatanje svog autentičnog bića koje sigurno poseduje određeni kapacitet za ostvarivanje zdrave bliskosti i kvalitetnih međuljudskih odnosa.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120