Zašto smo licemerni? MLATE ŽENE I JEDU PREBRANAC, PA TRČE DA SE PRIČESTE!

1
1242
foto: Andrew Seaman / Unsplash

Krajem novembra počeo je još jedan Božićni post. Iza paravana citata posvećenih bogu na svim društvenim mrežama – žena u modricama.

Iza kuvanog krompira i prebranca – negde u nekom ćošku “olajava” se komšija. Post u moderno doba postaje, sasvim paradoksalno, rat ovih i onih, a glavno pitanje nije više ni da li postiš ili ne nego da li je post možda i najbeskrupuloznija “foliraža” pojedinca?

Post postaje glavno polje polemike na društvenim mrežama. Dok jedni radosno objavljuju da počinju dug period pročišćenja, drugi upravo tvrde da je spomenuto pročišćenje mrtvo slovo na papiru.

Već godinama u ovo vreme u svakodnevnim raspravama poseže se za onom “jede prebranac, a mlati ženu, pa trči da se pričesti“. Iza tog mišljenja krije se stav da su oni koji poste – u najmanju ruku licemerni.

– Ovi što ne slave “Noć veštica” jer su pravoslavci, 31. decembra će sigurno da poste Božićni post i neće se daviti u ruskoj salati i pečenju. Ajde, stoko proleterska, krstiš se u tries’ petoj i odmah si patrijarh – stoji u jednoj objavi na društvenoj mreži Tviter.

Tema iz godine u godinu kao grudva snega kada se kotrlja poprima sve veće razmere, a broj komentara i objava sve je veći.

– Počinje post, možemo da mrzimo bez mesa – ironično komentariše jedna korisnica.

Na sličan način je o postu govorio i pokojni urednik Boris Trivan, sa sada već antologijskim tvitom.

– I slobodno jedite meso u toku posta. Kad već olajavate prijatelje i je**te se sa komšijom, nema razloga da se folirate sa šniclom – napisao je on još 2012. godine za vreme ondašnjeg Božićnog posta i otvorio polemiku koja se ni do danas nije zatvorila.

Da li je post zaslužio takav tretman i sarkastičan prizvuk, pitanje je na koje stručnjaci odgovaraju i potvrdno i negativno.

– Pobude zbog kojih neko posti prilično su različite. Dok jedni poste zbog dubokog izraza vere, drugi to rade iz zdravstvenih razloga, a mnogi ga shvataju kao testiranje samog sebe i tako dokazuju da mogu biti uporni i izaći kao pobednici – objašnjava psiholog i psihoterapeut Radmila Grujičić, i dodaje da je kritika neiskrenih u postu sasvim na mestu ako se ima u vidu da neko ko je u veri generalno treba da vodi računa o ponašanju, ne samo dok post traje, a mnogi samo pod plaštom posta, pa čak ni tada.

Ipak, priča o postu ne sme da se svede na kritikovanje. Post ili bar pokušaj posta, treba podržati.

– Post nosi vrednu poruku. On je prvenstveno kontrola bazičnih impulsa budući da živimo u društvu gde postoji kriza moralnih načela, nije loše kada neko pokušava da nadvlada telesno i materijalno pobedom duha – kaže Grujičićeva, i dodaje da ostavljanje cigareta, kocke ili nekih drugih poroka, makar nakratko, ne može biti loše.

S druge strane, mnogi vide post kao priliku da okaju grehe, da krompir salata i kuvanje na vodi može da ih očisti pred Bogom iako su prethodnu noć prebili svoju ženu i decu ili psovali uz litre alkohola. Činjenice i ljudi iz vere, govore da to nije suština posta.

– Post ne služi da se gresi okaju, mi se verom spasavamo, a naša dela je celog života dokazuju. Tako, ako hipotetički govoreći, ja “mlatim ženu”, to govori o mojoj veri. Postom ja možda mogu da svoj duh pročistim kako to više ne bih činio, ali to ne znači da sutra neću pred Božjim sudom, ako ne ovozemaljskim, da plaćam za to što sam “mlatio ženu” – navodi analitičar Draško Đenović.

On objašnjava da suština posta nije u tome šta ćete ili nećete jesti, jer, naglašava, post nije dijeta, post je pročišćenje duše.

– Post podrazumeva i kontrolu misli i naših ukorenjenih mana, greha poput zavisti, ogovaranja ili urođenog “baksuzluka” – kaže Đenović, i dodaje da je u današnje vreme na Zapadu veoma “popularno” to da je osim hrane, pića i grešnih misli, potrebno apstinirati i od društvenih mreža i uopšteno od savremenih tehnologija kao jednog novog vida zavisnosti.

U neiskrene pobude za započinjanje posta u današnje vreme se uzima i pomodarstvo, pa je neretko “in” slika bogate posne trpeze i ili besomučno objavljivanje citata iz Biblije na društvenim mrežama. Ipak, psiholozi u tome ne vide ništa novo.

– To je nešto što se zove psihologija mase. Ljudi su skloni da deluju u masi i da budu deo grupe, jer se njoj lakše prilagode – ističe Grujičićeva, i objašnjava da je pomodarstva uvek bilo i biće, ali to ne znači da je to suštinski nešto loše.

Ipak, za kraj priče o postu, ona kaže i da je post stvar karaktera i strukture ličnosti.

– Površnost i neiskrenost u postu jednostavno označava i površnost i neistrajnost u drugim aspektima ličnosti. Da bi se post shvatio na pravi način, potrebna je inteligencija i zrelost osobe, koja je spremna, pa makar i da proba da se suoči s izazovom – zaključuje ona.

(mitrovica.info/espreso/blic)

1 COMMENT

  1. Ako sebe smatrate pravoslavnim hriscaninom a ne postite kad je vreme postu, dzaba vam je da se krijete iza pojedinacnih slucajeva koje ste naveli u tekstu a vezano za licemerje pojedinaca..post je prva zapovest Gospoda jos iz Raja kada je Gospod zapovedio Adamu i Evi da ne jedu plodove sa drveta poznanja dobra i zla pa su oni ipak to prekrsili i stradali…dakle post je obavezan !

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here