Živimo u vremenu kada su svi standardi pomalo izgubili smisao. Sveprisutna je težnja za iskrivljenjem realnosti i većina ljudi u tom iskonstruisanom svetu bezuspešno teži pronalaženju svog mesta pod suncem.
Ovaj trend zahvatio je sve sfere naših života, iako možda težnja ka idealu u lepoti i fizičkom izgledu prednjači nad svim ostalim. Svedoci smo svakodnevnog bombardovanja idealnim prikazima lepih i zgodnih muškaraca i žena čije fotografije svakodnevno izložene u različitim časopisima, izazivaju frustraciju i nezadovoljstvo među „običnim svetom“ koji se većinom bezuspešno trudi za dostizanje te idealne verzije sebe koja će posledično doneti očekivanu sreću i zadovoljstvo.
Ono što ljudi zanemaruju u ovom slučaju je to da predstavljene verzije tih idealnih pojedinaca najčešće su fotošopirane fotografije koje predstavljaju baš nerealnu verziju pomenutih persona iz oblasti njihove socijalne sfere u kojoj svako od nas ima potrebu da se dopadne onima kojima se predstavlja i da ga ti posmatraci prihvate bez ijedne upućene zamerke. Nošeni ovim iskrivljenim uverenjima o idealnoj verziji sebe po modelu javnih i popularnih ličnosti, verovatno je da će svako od običnih ljudi upasti u zamku idealizacije koja će ga sve više udaljavati od prave prirode i autentične verzije sebe.
Možda bi se moglo čak i reći da je epidemija strogog vežbanja i težnji ka zatezanju svakog mišića na telu, profi šminkanja za i najmanji povod, veštačkih noktiju i svih ostalih veštačkih pomagala upravo i dovela do toga da su ljudi zaboravili na sebe, svoje istinske potrebe i želje.
Odrasli ljudi, formiranog stava i odnosa prema sebi, u čitavoj priči i mogu da ne podlegnu pritisku pomenutog trenda i tako sačuvaju osećaj zadovoljstva sobom, prihvatanja sebe i posledično zdravo formirane slike o sebi. Medjutim, ukoliko se osvrne na generacije u razvoju koje formiraju odnos prihvatanja sebe, može se zaključiti da je u sadašnjosti sve teže ostvariti ovaj cilj.
Mladima su modeli na koje se ugledaju potrebni i važni jer u razvoju svake ličnosti mora postojati „standard“ na koji se ugleda i kome teži. Ako je ovaj standard nerealan i idealizovan, posledice neostvarenosti postavljenog cilja mogu biti velike. U ovakvim slučajevima, osoba će o sebi misliti da je uvek nedovoljno lepa, zgodna, privlačna…
Poređenje sa nerealnim likovima konstruisane stvarnosti idealne lepote i privlačnosti, obavezno će uvek završiti sa osećajem neprihvatanja i odbačenosti. Kao što ni sama ne prihvata sebe, najčešće će ovakav osećaj imati i kada su drugi iz njenog okruženja u pitanju. Što se više udaljava od realne slike sebe, sve će veći biti jaz između stvarnog i idealnog ja neke osobe. Trčeći za tim idealnim ja, osoba sve više postaje nezadovoljna.
Kako bi se izbegle i umanjile posledice svih nametnutih standarda, potrebno je poznavati sebe. Kada osoba poznaje sebe, znaće i šta je to čime je nezadovoljna, kao i što će pronaći način da sa tim izadje na kraj i napravi promenu u skladu sa svojim ukusom i merom. Možda to neće biti ni približno idealnoj verziji pojedinca, ali će biti ono što donosi onu istinsku sreću i zadovoljstvo jer u svemu treba imati meru.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120