Nikada ne odustajte od snova, možda je bila deviza jednog mladića iz Novog Sada koji je svoja očekivanja pretočio u ljubičasta polja na obroncima Fruške gore. On je samo jedan od mnogih kojima ova zemlja može da se ponosi.
„Uzgojem lavande se bavim sedam godina, naučio sam da je priroda nepredvidiva i ne prašta greške, a i da ne čeka ni na koga. Priroda me je naučila i da ništa ne ostavljam za sutra“.
Ovim rečima Branko Švonja (28), diplomirani ekonomista iz Novog Sada, gde i živi, a svakodnevno odlazi na polja lavande u Bukovcu kod Kamenice, počinje svoju priču uzgajivača lavande, što mu je od ove godine postalo osnovno zanimanje.
Odluku da se bavi uzgojem lavande doneo je kada je imao 21 godinu. To mu je bio izazov da uzgaja nešto što do tad nije bilo široko zastupljeno u Srbiji.
„Početna ulaganja za pripremu zemlje, sadni materijal i sadnju iznosio je 7.000 evra, po hektaru“, priča Branko.
Očekivanja su bila da se investicija isplati posle četiri-pet godina. Na više parcela uzgaja tri sorte: lavandula x intermadija „budrovka“ i „groso“, koje su hibridne sorte i prirodnu sortu lavandula angustifolija. Njegova majka je poreklom iz Dalmacije, gde se ovo lekovito bilje uzgaja, a Branko je imao želju da proizvodnju organizuje i u Srbiji.
„Uvezao sam organski rasad. Polje koje sam sadio za ručnu obradu sadio sam sa razmakom između redova od 160 centimetara, a između biljaka na 50 centimetra. Polja koja sam sadio za mašinsku obradu sadio sam na razmaku između redova od 200 centimetara, a između biljaka na 50 centimetara. Što se tiče broja biljaka po hektaru, on se razlikuje od sadnje, i iznosi od 7.000 do 10.000 komada“, ističe Branko Švonja.
Lavanda nije zahtevna za uzgoj. Pokazala se otporna na niske temperature. Nije joj potrebno posebno navodnjavanje, izuzev kada se rasađuje. Takođe, vremenske prilike ne utiču mnogo na nju, osim velikih kiša koje utiču na cvet, pa se kasnije može dobiti manje ulja. Ove godine Branko je proširio zasade, tako da u narednih dve do tri nema u planu da dalje širi plantažu.
U startu, kada nije raspolagao sa dovoljno informacija u ovoj lekovitoj biljci, susreo se sa početničkim greškama.
„U prvoj godini, najvažnija su pored sadnje i zalivanja zaštita od korova. Od početka proleća do kraja jeseni neophodno je da se njiva čuva od korova, što za mene znači, da za svaki obilazak polja nosim motiku sa sobom. Od januara do decembra, glavna obaveza uzgajivača jeste da prati razvoj žbunova, da ih orezuje i drži njivu čistu od korova“.
Ove poslove Branko obavlja sam. „Ljude angažujem samo za berbu koja traje oko sedam dana kada beremo polje koje je sađeno za ručnu obradu. Berba se vrši pomoću motornih i akumulatorskih makaza za živu ogradu i kreće od polovine jula“.
Sve tri sorte koje uzgaja imaju primenu u industrijama hemije, kozmetike i farmacije. Tražnja za lavandom u svetu je u porastu, a prema nekim podacima, raste za šest odsto svake godine.
Posle berbe lavanda se prerađuje, a prerada ima dva pravca koje diktira tržište, odnosno kupac. Sveža biljka se ili suši i pravi suvi cvet ili destiluje i proizvodi eterično ulje. Svaki žbun u proseku trebalo bi da donese oko 1,5 kilogram sveže biljke za preradu, dok je prinos oko 150 litara ulja po hektaru. Branko isključivo prodaje lavandu kao prerađenu sirovinu ili u vidu proizvoda kao što su mirisne sveće, sapuni, mirisni jastučići ili bočice punjene čistim eteričnim uljem od 10 ml čija je cena 190 dinara bez PDV po komadu.
Inače litar eteričnog ulja od lavande košta 7.080 dinara bez PDV-a. Da bi se napravila litra potrebno je oko 65 kilograma sveže lavande. Od jednog kilograma sveže lavande dobije se oko 160 grama suvog cveta. Kilogram suve lavande košta 820 dinara bez PDV-a.
„Trenutno uslugu prerade obavlja Institut za ratarstvo i povrtarstvo, a u planu mi je da napravim svoj preradni centar. Što se tiče kooperacije, već imam svoje partnere koji se bave istim poslom kako i ja. Kao u svakom poslu zarada zavisi od tržišta i samih kupaca, naravno da je nešto veća margina zarade kada se lavanda prodaje kao gotov proizvod, ali ono nosi dodatni rizik jer iziskuje dodatna ulaganja, nasuprot prodaje sirovine koja služi za dalju preradu“, ističe Branko.
Iako se suočava sa stalnom borbom protiv korova, a i nesavesni posetioci u želji da naprave zanimljive fotografije gaze zasade, Branko kaže da ga glava ne boli niti ga muči nesanica. To je dokaz da lavanda, za koju kažu da je odlična ne samo za nesanicu i glavobolju već i umirenje i lepotu kože – deluje.
I na kraju, pitamo Branka, šta za njega znači plodna zemlja…
„Plodna zemlja je svuda oko nas. Ali da bi dala dobar rod, ona iziskuje puno rada, truda, inovacija i odricanja“.
(Danijela Nišavič / plodnazemlja.com)