Uoči omiljenog perioda godine, kada nas obuzima radost i iščekivanje prazničnih trenutaka, spremamo se za uživanje u smehu, radosti i sa ljubavlju pripremljenim obrocima. Ipak, uz tu čaroliju, često se javlja i izazov prejedanja, sa ozbiljnim posledicama po naše srce i celokupno zdravlje. Nedavna studija objavljena u ClinicalResearch in Cardiology ukazuje na porast srčanih oboljenja tokom praznične sezone, često povezanog sa preteranim uživanjem u hrani i piću.Specijalista opšte medicine iz MediGroup sistema, doktorka Nada Vujić-Jovićdeli korisne saveteza očuvanje zdravlja u ovom periodu, podsećajući nas da pažljivo vodimo računa o sebi.
„Praznično prejedanje stavlja telo pod stres, slično kao emocionalni stres ili intenzivna fizička aktivnost. Dodatno, to predstavlja i opterećenje za srce. Kako bismo izbegli neželjene situacije, koje mogu varirati od banalnih poput mučnine i gorušice do vrlo neprijatnih i ozbiljnih, ključno je održavanje rutine. Održavanje istog rasporeda obroka svakog dana predstavlja najefikasniji način prevencije prejedanja.Sve zdrave navike koje primenjujemo tokom godine trebalo bi da budu prisutne i tokom prazničnih dana“, ističe doktorka Vujić-Jović.
Posebna pažnja treba se posvetiti pravilnoj ishrani, uključujući kvalitetan doručak, jednu do dve voćne užine, redovan ručak i lagani večernji obrok. Ovaj pristup pomaže smanjenju osećaja gladi za vreme prazničnih trpeza. Nakon jela, preporučuje se lagana šetnja radi olakšavanja varenja.
Namirnice koje treba izbegavati tokom praznika
Namirnice koje treba izbegavati tokom praznika, ali i u svakodnevnom životu su one bogate zasićenim i trans-mastima, proste ugljene hidrate kao što su koncentrovani šećeri, slatkiši i sokovi.Prema rečima doktorke Vujić-Jović, preporučuje se praćenje principa „zdravog tanjira“ sa polovinom povrća, četvrtinom proteina i četvrtinom žitarica.
„Uključite složene ugljene hidrate i vlakna iz celovitih žitarica poput pšenice, ovasa, heljde i kinoe. Birajte namirnice bogate proteinima, kao što su jaja, meso, riba i mlečni proizvodi. Upotrebljavajte zdrave masti iz maslinovog ulja, orašastih plodova i avokada. Ne zaboravite na unos povrća i voća kao glavnog izvora vitamina, antioksidanasa i vlakana, pridržavajući se umerenog unosa“, savetuje doktorka Vujić-Jović.
Unos velike količine kalorične, energetski bogate hrane sa visokim sadržajem prostih ugljenih hidrata, zasićenih i transmastima može izazvati poremećaje u našem organizmu što se uočava odstupanjima u laboratorijskim analizama. Posebno su pogođeni parametri lipidnog profila, sa povećanjem ukupnog holesterola, LDL-a ili „lošeg“ holesterola, ali i značajnim porastom triglicerida.
„Naglo povećani trigliceridi mogu dovesti do ozbiljnog oštećenja zdravlja, poput akutnog pankreatitisa, koji može da bude i životno ugrožavajuće stanje. Takođe, unos veće količine alkohola može izazvati akutno oštećenje jetre, praćeno povišenim nivoom enzima poput AST, ALT i gama-GT“,ističe doktorka Vujić-Jovići dodaje dapacijenti, posebno oni sa hroničnim bolestima poput kardiovaskularnih, dijabetesa i gastrointestinalnih oboljenja bi trebalo odmah da se obrate svom lekaru ukoliko primete bilo kakve tegobe tokom i nakon praznika.
Oprezno sa unosom alkohola
Optimalno konzumiranje alkohola tokom prazničnog perioda od izuzetne je važnosti, s obzirom na to da povećan unos alkohola doprinosi ukupnom energetskom unosu. Metabolizam jednog grama alkohola doprinosi sedam kilokalorija, a sve više istraživanja naglašava štetne efekte alkohola.
„Posebno treba da budu obazrive osobe koje već boluju od hroničnih bolesti, poput dijabetesa, gde konzumiranje alkohola može dovesti do povećanja nivoa šećera u krvi ili, u ozbiljnijim slučajevima, do odložene hipoglikemije sa potencijalno fatalnim ishodom.Često se javlja pogoršanje tegoba kod osoba koje boluju od gihta, pa je korisno proveriti i nivo mokraćne kiseline“, ističe doktorka.
Optimalna hidracija je takođe ključna, a prema preporukama, dnevni unos vode zavisi od uzrasta i pola, najčešće iznoseći od dva do tri litara dnevno. Minimum koji se preporučuje je dva litra tečnosti dnevno, uključujući unos vode putem hrane, biljnih čajeva i nezaslađene limunade.
Svakodnevna šetnja u trajanju od minimalno 30 minuta
Doktorka Vujić-Jović preporučuje svakodnevnu šetnju od 30 minuta do sat vremena, kao zdravu naviku koja treba da se zadrži i tokom praznika.
„Osobe sa dijabetesom treba da posmatraju fizičku aktivnost kao deo svoje terapije, dok one sa kardiološkim bolestima treba da je prilagode intenzitetu odobrenom od strane kardiologa“, zaključuje doktorka.
Redovni preventivni pregledi i provera laboratorijskih nalaza ključni su za očuvanje zdravlja. Uz to, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost čine neophodan deo brige o sebi. Neka ove važne odluke obeleže početak Nove godine, ako već nisu deo našeg svakodnevnog života.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO