Na Fruškoj gori je u toku neopravdana seča zdravog drveća. Milica Alavanja iz Zelene patrole i planinar Dušan Tomić zabeležili su snimke i fotografije isečenog drveća na nekoliko lokacija, što za NP Fruška gora ima nesagledive razmere i posledice.
Milica iz Zelene Patrole, koja je na Fruškoj gori zatekla nekolicinu isečenih stabala, kaže da joj nije jasno zbog čega se uprava Nacionalnog parka odlučila na ovakav korak, ali da ne postoji nijedno opravdanje niti objašnjenje za seču zdravog drveća u NP.
Planinar Dušan Tomić, napravio je nekoliko snimaka i fotografija koji prikazuju, „pokolj šume“, kako je on nazvao seču drveća na Fruškoj gori. On dodaje da je ovakva seča prava prirodna kataklizma potpomognuta Nacionalnim parkom, kao i da se ovime „seku pluća panonske ravnice“.
Na obaveštenju Nacionalnog parka istaknutog na jednom stablu, piše da je u toku planska obnova hrastovih šuma.
(Espreso.rs)
Stvarno me ovi ekolozi i kvazekolozi, koji o šumi ništa ne znaju, nerviraju. Gazdovanja šumama se vrši u skladu sa planovima, koji sadrže stanje, ciljeve u vremenu i mere za realizaciju istih. Planove usvaja Uprava za šume RS, a kada su u pitanju NP i Zavod za zaštitu prirode RS, odnosno AP. Veliki deo FG je izdovejen kao režim zaštite 1. stepena, zbog određenih vrednosti, u kojem je zabranjena bilo kakva aktivnost čoveka. U režimu zaštite 2. stepena postoji dosta ograničenja u gazdovanju, za razliku od režima 3. stepena. Inspekcija redovno sprovodi kontrole gazdovanja i realizaciju planova. Osim toga, ekolozi moraju shvatiti da je šuma živi organizam, dinamički sistem, koji prolazi kroz inicijalnu, optimalnu i fazu razgradenje. Čista dijalektika. Najveći deo šuma FG je antropogeno izmenjen tokom XIX veka i dominiraju izdanačke šume bukve, hrastova, lipe, graba i sl. Izdanačke šume imaju malu funkcionalnu vrednost (ekološku, socijalnu, ekonomsku) za razliku od šuma koje su nastale iz semena ili sadnjom sadnica. Izdanačke šume FG su na velikoj poršini starosti preko 120 i više godina i polako ulaze u fazu razgradnje, kada stabla propadaju, pojavljuju se štetočine entomološkog i fitopatološkog porekla, snegolomi, snegoizvale i sl i kada ne bi ličile ni na šta, te ne bi bile prijatne ni za rekreaciju. Šumari, u skladu s planovima obnavljaju ove šume. Kod mlađih šuma, rade se prorede (slika pokazuje tu situaciju) po principu pozitivne selkecije, koja ima za cilj da dalji razvoj usmeri na najkvalitetnije jednike i ukolni one koje im smetaju, jedinke nepoželjnih vrsta i sl. U momentu seče, to deluje ružno, ali već sledeće vegetacije ova hrastova šuma će izgledati mnogo, mnogo bolje. Dakle, gospodo prirodnjaci, ekolozi, pre nego što dignete neku frku, malo proučite problem. Shvatite jedno, da su šumari najveći zaštitnici prirode, najbolji njeni poznavaoci, ma koliko god vam to delovalo apsurdno. Javnost ima lošu percepciju ove struke, jer je posmatraju samo kroz seču stabala, a ona je poslednja i neizbežna faza u gazdovanju šumama, jer ni jedan živi organizam nije večan. U Srbiji se jedino prašume, kojih ima oko 1.600 ha, čini mi se, prepuštaju spontanom razvoju i služe u naučne svrhe.
Molim vas da ne stavljate kataklizmicne naslove. Sume na Fruskoj Gori su vecinom prestarile, moraju da se obnavljaju i da se planski seku i zdrava stabla, jer kad bolest zahvati stara i oslabljena stabla, onda nastaje prirodna katastrofa. Pogledajte plan gazdovanja sumama Fruske Gore, uostalom…
$$$
Zaposlene sve kuma Joje koji vise vole poseci drvo nego leba jesti.Gori su od Siptara.
Na slikama se ne vidi nijedno bolesno ili staro drvo!
Gospodine smeško/plačko, lepo i stručno ste vi to nama objasnili ali prolazeći biciklom i peške dobrim delom FG primetio sam „plansko“ sečenje ne samo pojedinačnih stabala već i velikih površina pod šumom kao i mnoštvo novih puteva, rekao bih magistrala kroz šumu koji, pogađate , služe za odvoz „planski“ posečenih stabala u nenormalnim količinama. Pretpostavljam da radite u javnom preduzeću koje gazduje nacionalnim parkom Fruška gora kad se tako svojski trudite da opravdate ove neplanske i nestručne akcije gazdovanja NP. Takođe svi dobro znamo kako meštani okolnih sela seku šumu u dosluhu sa šumarima iste JP.
Da li gazdovanje NP podrazumeva i uklanjanje divljih deponija i smeća koje bacaju lica koja samo liče na ljude ali u stvarnosti to nisu? Da li postoji nekakav plan da se ta lica kazne? A lovci/krivolovci?
Na kraju plakaćemo svi jer umesto šume i životinja biće samo smeće.
Sve lopov do lopova. Jedno veliko uaaa za mafijaše iz NP.
Ovaj što kaže da šume na FG prestarile ili nikad nije bio na FG ili radi za “ekipu“. Kako te nije sramota? Nema starijeg drveta od 25-30 god na celoj planini. Potpuno ste sve uništili.
Dobro je što javnost prati šta se dešava sa životnom sredinom jer „Srbijašume“ i nacionalni parkovi nisu svete organizacije, niti je šumarska „kasta“ savršena. Možda neki zaljubljenik u prirodu i pretera u oceni da je situacija na terenu „katastrofična“, pa šta? Svaka seča jeste žalosna iz ugla ljubitelja prirode. Nije tačno da u stotoj tj 120. godini stabla počinju da propadaju i da ih odmah „napadaju štetočine“ već se najviše isplati tada ih seći jer njihov prirast više nije toliko intenzivan a zapremina i kvalitet su idealni za eksploataciju. Zbog čega ne bi nacionalni parkovi odnegovali svoje prašume kakva je „Vinatovača“? Kao šumarski inženjer tvrdim da je pustošenje privatnih šuma u Srbiji dostiglo kulminaciju kao i šumske krađe u državnim šumama. Šumski požari su idealne situacije za „peglanje šteta“ a biznis sa ogrevnim drvetom na kome profitiraju korumpirani šumari cveta. Nad „popom bi trebalo da postoji pop“ a taj pop su građani Srbije.
Svaka cast na komentaru!