Pre pet godina na očevini je Bora Dobrilović podigao zasad šipka, koji je danas izrastao u pravi mali biznis. Plantaža se proteže na oko 0,6 jutara, a ovaj domaćin se u razgovoru prisetio i kako je sve počelo.
„Sadnice sam kupio u Srbiji, od Dragana Dostanića iz Salaša Noćajskog kod Sremske Mitrovice, koji ima svoju plantažu šipka. Tada sam kupio 350 sadnica i ono što je zanimljivo sve su se primile“, započinje svoju inspirativnu priču Dobrilović. Iako je prinos ove godine malo podbacio, u odnosu na prethodnu, ipak je zadovoljan.
„Ove godine sam nabrao između 350 do 370 kilograma, dok sam prošle godine imao 430 kilograma. Kako je bila suša, zadovoljan sam prinosima, iako su manji nekih 10 odsto„, govori ovaj uzgajivač. U uzgoj šipka krenuo je, priča, iz ljubavi, jer ga je uvek pomalo brao i pravio pekmez za svoje potrebe. Danas, kako kaže, zna da on uopšte nije zahtevan za uzgoj, što može biti podsticajno za one koji žele da krenu njegovim stopama.
„U februaru imam rezidbu, a nakon toga samo košenje trave. I do berbe samo održavam tu parcelu. Ove godine nisam radio nikakvu zaštitu, ali iduće godinu ću uraditi protiv plamenjače, jer vrućine su uradile svoje, što se odrazilo na prinos„, ističe Boro. Iako je bio u iskušenju da li da uvede sistem kap po kap, to se za sada nije desilo.
„Dosta sam razmišljao, ali mnogi stručnjaci su rekli da bih samo napravio biljkama problem. Nije problem nedostatak vlage, nego visoke temperature koje nas zadese zadnjih godina„, govori ovaj proizvođač. Najviše posla je kada dođe berba, ali tada, kako govori naš sagovornik, napravi akciju i za dva dana uz druženje, sve se obere. Od prispelih plodova Boro proizvede čaj i pekmez, koji od prvog dana pravi po istoj recepturi.
„Pekmez pravim po jednoj recepturi, 100 odsto šipak, bez aditiva. Moja receptura jeste da 104 grama šipka ide na 100 grama gotovog proizvoda. Tegla pekmeza od šipka košta 12 maraka (šest evra) i prodajem na kućnom pragu, od ruke do ruke, i posećujem razne sajmove.“
Za domaćim čajem od šipka vlada velika potražnja, iako tu Boro ima troškova više, jer trenutno nema svoju sušaru.
„U procesu sam da završim papire oko čaja, da dobijem adekvatan broj, kako bi se našao u apotekama. Ovo je pravi čaj, sušeni i ne može se kupiti u marketima. Sasvim slučajno sam krenuo u tu priču, jer sam hteo da prodam svoj sušeni mleveni čaj, međutim kada sam čuo kako to drugi rade i koliko koriste druge sastojke, tzv. industrijski šipak, odustao sam. I cena je bila mala i odlučio sam da kreiram svoj proizvod. Imam pakovanja od po 100 grama i to je nešto što se najviše prodaje po sajmovima“, kaže Boro, i dodaje da je danas sve mnogo lakše raditi, jer je zahvaljujući podsticaju grada nabavio mlin, mašinu za čišćenje i pakericu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
