Preživela horor! Sekta „Crna ruža“ je dr Mirjani Tomović, koja je radila kao neuropsihijatar na VMA, prvo ubila sina, a onda joj napakovala hapšenje jer se drznula da unajmi privatne detektive i raskrinka zločin ove mračne organizacije!
U ispovesti za „Alo!“, doktorka Tomović otkriva da je uhapšena samo dva dana uoči zahteva za obnavljanje istrage o misterioznoj smrti sina Filipa (17) i dostavljanja dokaza da ih je bliska rođaka tipovala zbog imovine i da je dečak dobio zadatak da pobije celu porodicu!
- Sekta „Crna ruža“ je ekonomski pljačkaš! Nas je tipovala bliska rođaka zbog dva stana u Beogradu, kuće na moru i porodične kuće u Beogradu, koju smo delili sa deverom. Filipa smo pronašli mrtvog 13. februara 2002. sa malom rupom od metka na čelu. Obdukcioni nalaz je stigao tek 2005, iako je tužilac sedam puta tražio izveštaj. Mi smo 2007. pripremili obnovu procesa sa dokazima koje su prikupili privatni detektivi. Uhapšena sam u utorak, 27. maja 2008, a dva dana kasnije je trebalo da policiji predam dokaze da je sin izvršio samoubistvo po nagovoru sekte. To je glavni razlog što su me odveli u zatvor – kaže doktorka Mirjana Tomović i prepričava golgotu kroz koju je prošla.
- Povezali su me sa kriminalnom grupom i pacijentom koji je otpusnu listu iskoristio da odloži odlazak u zatvor. Hapsili su me kao najgoreg kriminalca! Vojna policija sa VMA me je zvala da se vratim sa sastanka, govoreći: „Trebate nam lično“. Na VMA su me čekali mladić i devojka u civilu, za koje sam mislila da su pacijenti, ali se ispostavilo da su inspektori SBPOK-a, kojima se pridružila i vojna policija. U mom kabinetu nisu ništa našli, pa su mi uzeli samo mobilni telefon. U SBPOK-u su me saslušali, a onda iz fioke izvukli već otkucanu izjavu i tražili da je potpišem, ali sam odbila! – prepričava doktorka.
Od momenta kada je ušla u Centralni zatvor počeo je, kako kaže, njen lični progon i tortura cele porodice.
- Provela sam 338 dana u pritvoru. U zatvoru vlada robovlasnički odnos. Bila sam sa šest žena u skučenom prostoru. Nehigijena, tuga i bol ostalih pritvorenika su nešto najteže što sam doživela. Svima sam bila lekar i ujedno skupljala bubašvabe veličine kažiprsta, jer mi ništa nije strašno. Suđeno mi je u Specijalnom sudu zbog zločinačkog udruživanja i primanja mita. Pazite, ja zločinac?! Čak i da sam uzela mito, da li sam zločinac? Od grupe sam izdvojena 2013. po odluci Apelacionog suda, a postupak se posle devet godina vodi u Prvom osnovnom sudu. Na moju sreću, slučaj je pre dve godine dodeljen pravdoljubivoj i neustrašivoj ženi, koja je tražila da komisija veštači otpusnu listu zbog koje mi se sudi. Lekari su se izjasnili da dijagnoza nije pogrešna, jer da sam htela da „pakujem“, napisala bih da pacijent ima tumor na mozgu. Nema pomena o izmišljenoj otpusnoj listi jer je čovek imao povrede glave, padao je sa motocikla i boluje od epilepsije – kaže dr Tomović.
Doktorka je po izlasku iz pritvora vraćena na posao, ali su je godinu dana kasnije kolege sa VMA suspendovale, navodeći „da je štetna za ustanovu“, iako joj daju 50 odsto plate.
- Na poslednjem pretresu, 17. novembra 2016, tužilac je povukao predmet na razmatranje. Pitam se ko treba da skupi hrabrost i vruć krompir iz Specijalnog konačno reši, a prljave stvari prethodnog režima jednostavno očisti! Spasla me snaga duha, vedra narav i materijalna obezbeđenost porodice, koja mi je, uz pojedine članove uže familije, najveća podrška. Lečim bolesne i nadam se da će sadašnja vlast okončati ovu agoniju, jer kome treba vrhunski stručnjak, neuropshijatar, da sedi kod kuće, dok bolesnici mesecima čekaju na zakazivanje pregleda – poručuje na kraju Mirjana Tomović.
