Od kako je pre desetak godina donet Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu pušenje je zabranjeno u svakom zatvorenom radnom prostoru. Poslodavac ne može zabraniti konzumaciju duvana u zakonom propisanim pauzama ukoliko se duvan konzumira van radnih prostorija. Iako uživanje duvana, kao i alkohola ili kafe nije među ličnim svojstvima u odnosu na koje se sprečava diskriminacija, poslodavac može izaći u susret zaposlenima tako što će odrediti posebnu prostoriju u okviru radnog prostora u kojoj će biti dozvoljeno pušenje.
Sprovođenje zabrane pušenja kontroliše odgovorno lice poslodavca.
Da je većina napred nabrojanog samo mrtvo slovo na papiru svakodnevno se možemo uveriti gledajući po ulicama ispred raznih prodavnica i salona ali i mnogih institucija i firmi zaposlene kako puše, a često s nogu piju i kafu. Sve ovo stvara ružnu sliku.
Ako smo spremni da razumemo potrebu strastvenih pušača da i tokom radnog vremena uživaju u svom poroku, bilo bi logično da i konzumenti duvana imaju obzira prema drugima. Ali uglavnom nije tako!
Posle nemilog događaja koji je bio povod za ovaj tekst sproveli smo anketu metodom slučajnog uzorka i upitali prolaznike na ulicama našeg grada da li su primetili pušače/ce zaposlene u poslovnici DDOR-a Novi Sad (Sv.Dimitrija br.6.)?
Celih 27 od 30 ispitanih potvrdili su da svakodnevno, gotovo tokom celog radnog vemena, na vratima poslovnice ili na zidiću, neposredno pred ulazom u navedenu zgradu, stoje ili sede namanje dve osobe zaposlene u DDOR-u i puše!
Sem što tako otežavaju ulazak sopstvenim klijentima prave problem i posetiocima Agencije za ruralni razvoj koja se nalazi u istoj zgradi. Pikavce ispušenih cigareta nonšalantno bacaju na ulicu. Jedan poluugašeni pre par dana završio je na glavi pisca ovih redova. Imamo potvrdu da se nedavno, nemarom jedne od DDOR plavuša sklonih pušenju na zidiću ispred ulaza u navedeni poslovni prostor, pikavac njene cigarete našao u kolicima sa bebom!
Prolaznici koje pogode ili pored čijeg nosa prolete pikavci kojim nas bombarduju zaposelni u DDOR-u uglavnom negoduju, upute po neku psovku i prođu. Gospođe pušačice se, naravno, ne potresaju. Sem što ne poseduju elementarnu kulturu koja prepoznaje predmet zvani PEPELJARA očito da gospođe nikada nisu čule ni za reč IZVINITE!
I šta onda DDOR-u vrede tradicija, misija, vizija i društvena odgovornost kojom se hvale kad imaju ovakve zaposlene? Da li ovakvo ponašanje zaposlenih narušava ugled kompanije? Da li deo odgovornosti snosi i neposredni rukovodilac neodgovornih pušačica? Ko je dužan da primeni zakon i pravno lice koje na adekvatan način ne sprovodi zabranu pušenja kazni novčano od 500.000 do 1.000.000 dinara?
Rešili smo da se pozabavimo ovom temom. Prvi korak bila je prijava Komunalnoj miliciji čiji službenici su saslušali o čemu se radi, nisu sačinili nikakvo pismeno, ali su obećali da će opomenuti pušače iz DDOR-a da ne bacaju pikavce po ulici!
Poslali smo mejl sa adekvatnim materijalnim dokazima direktoru za ljudske resurse DDOR-a Čekaćemo odgovor i postupati dalje. Ako svi idemo linijom manjeg otpora, ne nalazimo vreme ili nemamo mašte da se bavimo bahatima, uništiće nas.
E pa neće!
(Mirjana Novković)