Katarina Pavlović iz Rume preminula je u 26. godini na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, zvanično usled akutne plućne tromboembolije.
Njeni roditelji Željko i Biljana, međutim, sumnjaju da su izgubili kćerku zbog komplikacija izazvanih tabletama „imuran“ u kombinaciji s drugim lekovima. To zvanično nije ni potvrđeno, ni negirano, ali izvesno je da ovaj imunosupresiv, u okviru kliničke studije u koju je Katarina bila uključena zbog ulceroznog kolitisa, zapaljenske bolesti creva, definitivno nije smeo biti primenjen.
To su potvrdili i Etički odbor i uprava VMA.
Danas je tačno godinu dana otkako su Pavlovići podneli krivičnu prijavu protiv profesora Dina Tarabara i dr Tanje Pecelj Broćić, gastroenterologa VMA, zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Predmet je iz Drugog prosleđen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu. Advokat porodice Miroslav Vasić tvrdi da, iako su rokovi po Zakonu o krivičnom postupku odavno prošli, nije preduzeta nikakva radnja s ciljem prikupljanja dokaza i završetka istražnog postupka, niti je pribavljena medicinska dokumentacija niti su saslušani prijavljeni.
– Imamo dokaze, mišljenje etičkog odbora VMA, da je bilo propusta u lečenju naše kćerke. Takođe, i dopis Ministarstva zdravlja gde je konstatovana lekarska greška koju je pronašla unutrašnja kontrola VMA. Saznali smo i da je takvih slučajeva bilo više, ali ih je doktor uspešno zataškavao. Posle podnošenja krivične prijave usledili su novi problemi sa tužilaštvom, predmet se drži u fioci, premešta se od tžilaštva do tužilaštva. Očigledno se zataškava. Naš advokat se dva puta podnescima obraćao Višem tužiocu, ali bez ikakvog odgovora – govori Željko Pavlović.
Katarini je ulcerozni kolitis dijagnostikovan 2012. godine. To je bolest koja pogađa uglavnom mlade ljude u drugoj i trećoj deceniji života, neprijatna je i, kako napreduje, sve više ometa obolele u svakodnevnim aktivnostima, ali je i bolest s kojom se živi. Lečio ju je dr Aleksandar Micić i uz velike napore, kažu roditelji, devojku sa veoma lošom kliničkom slikom bolesti uspeo da dovede u stanje mirovanja ulceroznog kolitisa. Doktor Micić im je rekao da će u nekom trenutku verovatno morati da se radi hirurška intervencija, kad lekovi više ne budu pomagali.
– Kada se u junu 2014. Katarinino zdravstveno stanje naglo pogoršalo, doktor Tarabar je rekao da ima rešenje: da se pojavio novi, veoma skup i na tržištu nedostupan „lek budućnosti“ i Katarina je potpisala saglasnost da učestvuje u kliničkoj studiji – nastavlja otac. – A sad, posle svega, imamo mnogo razloga da sumnjamo da je u to „uvučena“, jer se lekarima takve studije jednostavno isplate, i za svaku dobijaju novac.
Reč je o multicentričnoj studiji za procenu dugoročne bezbednosti leka PF-00547659, kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom, nazvanoj „Turandot dva„.
U zvaničnom izveštaju VMA, izdatom kao odgovor na više pitanja koje su posle smrti kćerke postavili Pavlovići, doslovce se navodi: „Kao sastavni deo terapije napisan je i lek ‘imuran’ 50 miligrama, dva ujutru, koji nije u skladu sa studijskim protokolom. Primena ‘imurana’ u navedenoj studiji nije dozvoljena, jer je cilj studije procena efikasnosti studijskog leka. Zaključak Etičkog odbora VMA je da se radi o devijaciji protokola„.
Ovaj dokument su potpisali prof. dr Nebojša Jović, predsednik Etičkog odbora, i prof. dr Miroslav Vukosavljević, zastupnik načelnika VMA.
Iako je protokolima kliničkih studija predviđeno da se, u slučaju komplikacija i pogoršanja stanja pacijenta, učešće u studiji prekida, to nije bio slučaj kad se kod Katarine, šest meseci od početka studije, pojavio ozbiljan problem sa zglobovima, zbog kojeg nije mogla ni do toaleta sama da ode.
– Dr Tarabar nas je uveravao da je u pitanju samo prehlada i da problem sa zglobovima nema nikakve veze sa terapijom koju Katarina prima – govori otac preminule devojke. – Od 2016. godine njeno stanje se naglo pogoršava. Bila je u očajnom stanju i operacija se činila kao jedini izlaz. Ali do hirurga se nije moglo doći, pogotovo onih koji mogu uspešno da obave zahvat, jer čim se pomene dr Tarabar i klinička studija koju vodi odbijali bi svaki razgovor dok to Tarabar ne odobri. Nisu nam bili dostupni nalazi koji su rađeni tokom studije, jednom mesečno. Ni zbog nalaza kolonoskopije, za koji smo kasnije saznali da je bio veoma loš, Tarabar nije, kako je to protokolom predviđeno, prekinuo ispitivanje leka na Katarini, nego je smanjio dozu studijskog leka na trećinu, i uveo u terapiju „imuran“ i „pronizon“, uz objašnjenje da će to biti u redu.
Katarini je, svedoči njen otac, bilo sve lošije i 3. maja 2017, oko sedam ujutru, posle poslednje terapije, devojka koja je tad bila pri kraju master studija ekonomije, pala je u nesvest, i roditelji su je odvezli u Kliniku za urgentnu intervnu medicinu VMA. Do 14.15 bila je svesna, iako je teško disala. Samo 15 minuta kasnije, njeni roditelji saznali su da je preminula usled plućne tromboembolije. U kliničkoj studiji u kojoj je Katarina učestvovala, osim kontrole niza parametara, bilo je određeno da se stalno proverava i boja krvnih zrnaca i zgrušavanje krvi.
– Naknadno smo, nažalost, saznali da je bilo mnogo propusta, pa i malverzacija i zataškavanja – kaže Katarinin otac. – Kad smo prošlog meseca videli u medijima da se dr Tarabar hvali kako je uspostavio i u svetu potpuno nov pristup lečenja ulceroznog kolitisa, kombinacijom dva već postojeća leka, a sve zahvaljujući donaciji jedne japanske farmaceutske kompanije, osećali smo se kao da nam se neko podsmeva.
Tek sad smo smogli snage da sa ovom pričom izađemo u javnost – kaže Željko. – Biljana i ja imamo još dvoje dece, kćerku i sina. Katarina je bila najstarija. Svesni smo da nikakva sudska presuda našu ranu ne može da zaleči, ali ako svi budemo ćutali o ovakvim slučajevima, kako ćemo sprečiti da se ovako nešto i ubuduće događa?
B. Radivojević / novosti.rs
