Internet danas nije samo alat. On je mesto na kojem živimo drugi život gde radimo, kupujemo, družimo se, izražavamo mišljenja, čuvamo uspomene i informacije. I dok se sve više toga odvija onlajn, sve češće postajemo meta. Nevidljivi napadi ne dolaze sa maskama i pištoljima, već kroz nežne klikove i uverljive rečenice. I nisu usmereni samo na bankovne račune, već i na naše poverenje, sigurnost i identitet.
Prevara najčešće ne izgleda kao prevara. Pojavi se kao poruka od banke, prodavnice, kurirske službe ili čak poznanika. Tekst je kratak, zvuči hitno, često nas upozorava da postoji neki problem ili nas poziva da nešto potvrdimo. I sve što se traži jeste da kliknemo na link, da unesemo lozinku, broj kartice ili potvrdimo kod. U tim trenucima, nesvesno predajemo podatke direktno prevarantima. A posledice najčešće shvatimo tek kada novac nestane, nalozi budu zaključani, a slike ili poruke završe u pogrešnim rukama.
Jedan od čestih oblika prevare su tzv. „fišing“ mejlovi ili poruke koje imitiraju poznate kompanije. Nisu to više loše prevedene poruke s gomilom grešaka danas izgledaju gotovo identično kao original. Logo je isti, boje su iste, potpis je verodostojan. Razlika je samo u tome što link ne vodi tamo gde mislimo. Kada unesemo svoje podatke, oni odlaze direktno u ruke prevaranta.
Zatim dolaze „romantične“ prevare. Uglavnom se javljaju preko društvenih mreža ili aplikacija za upoznavanje. Osoba koja piše deluje šarmantno, iskreno, pažljivo sluša, pokazuje interesovanje. Vremenom se razvija odnos. I onda, neprimetno, stiže molba pomoć za avionsku kartu, lečenje, iznenadni problem. Iako zvuči naivno, hiljade ljudi svakodnevno padne na ovu vrstu emocionalne manipulacije. Nisu svi žrtve usamljeni često su to i obrazovani, zaposleni ljudi koji jednostavno nisu očekivali da ih neko „gradi“ mesecima da bi ih na kraju iskoristio.
Tu su i lažne nagradne igre, koje se šire brzinom svetlosti. Obično se pojave na društvenim mrežama, nudeći telefon, vaučer ili robu ako podelite objavu i ostavite lične podatke. U stvarnosti, nagrada ne postoji. Cilj je da se sakupi što više informacija, brojeva telefona i e-mejl adresa, koje se kasnije koriste za druge prevare ili preprodaju na „crnom tržištu“.
Postoji i opasnost od lažnih tehničkih podrški. Ponekad se na ekranu pojavi upozorenje da je „računar zaražen“ i da morate hitno pozvati broj ili preuzeti softver. Ljudi u panici pozovu broj i, vođeni „stručnjakom“, sami dozvole potpuni pristup računaru. Tako daju prevarantima sve, od privatnih fajlova do podataka o platnim karticama.
Na meti su i deca. Prevaranti im često šalju poruke u kojima se predstavljaju kao vršnjaci, youtuberi ili poznate ličnosti. Ubeđuju ih da učestvuju u igricama, izazovima ili da šalju slike. Dešava se da dete u neznanju pošalje i podatke svojih roditelja, što može dovesti do ozbiljnih posledica.
Ali nisu samo oni koji ne znaju tehnološke stvari u riziku. Ponekad kliknemo iz znatiželje, iz rutine ili prosto zato što nismo obratili pažnju. Tehnologija ne može da nas zaštiti od sopstvenih odluka. Kada jednom damo dozvolu makar samo jednim klikom prevaranti dobijaju pristup bez borbe.
Zato je prvi korak ka bezbednosti je znanje. Razumevanje da ni jedna aplikacija, poruka ili poziv nije potpuno bezopasan ako ne znamo kome zaista pripada. Da niko od nas ne traži lozinku, PIN ili broj kartice preko poruke. Da banka ne komunicira putem običnih linkova. Da ako nešto zvuči predobro da bi bilo istinito a najverovatnije i nije.
Bezbednost na internetu nije luksuz. To je nova pismenost. Kao što učimo decu da ne pričaju sa nepoznatima na ulici, moramo ih učiti da to ne rade ni na mreži. Kao što odrasli ne daju karticu prvoj osobi koja to zatraži, isto važi i za digitalni prostor. Zaštita počinje u nama.
Ako budemo pažljivi, ako razmišljamo pre nego što delimo, klikćemo, šaljemo, prijavljujemo se i možemo mnogo toga sprečiti. Tehnologija će se razvijati, prevare će postajati sve suptilnije, ali jedno ostaje isto: zdrav razum je i dalje naša najbolja zaštita.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
