Daleko od prometnih puteva i savremenih urbanih pejzaža, usred Indijskog okeana, leže Sejšeli – arhipelag od 115 ostrva, od kojih većina izgleda kao da su netaknuti rukom vremena. Iako su poznatiji po luksuznim resortima i belim peščanim plažama, pravi dragulj Sejšela leži u njihovoj divljini. Fasciniraju nas guste tropske šume, skrivene lagune i nepristupačne litice, gde i dalje opstaju neke od najređih i najstarijih životinjskih vrsta na planeti.
Sejšelska divljina nije samo prirodni rezervat, već živi muzej evolucije. Ovde se mogu videti vrste koje ne postoje nigde drugde na svetu, od džinovskih kornjača do minijaturnih žaba, od morskih ptica koje se gnezde u hiljadama do misterioznih rakova koji nastanjuju peščane sprudove. U ovom članku vodimo vas kroz čudesni svet Sejšela i tamošnje faune – kako izgleda, ko je nastanjuje, i zašto je toliko dragocena. Pročitajte.
Drevni stanovnici – Aldabra džinovske kornjače
Jedan od najprepoznatljivijih simbola sejšelske divljine su Aldabra džinovske kornjače (Aldabrachelys gigantea). Ove veličanstvene životinje, koje mogu težiti preko 200 kilograma i živeti više od 150 godina, naseljavaju atole Aldabra, jedno od najizolovanijih mesta na planeti.
Aldabra atoli su zaštićeni UNESCO rezervat i dostupni su samo uz posebne dozvole, što omogućava očuvanje njihovog autentičnog ekosistema. Ove kornjače imaju miran temperament i često ih se može videti kako lenjo pasu nisko rastinje ili se izležavaju u hladu. Aldabra je dom za više od 100.000 jedinki, što je čini najvećom populacijom divljih džinovskih kornjača na svetu.
Za razliku od galapagoških srodnika, sejšelske kornjače su opstale bez veće ljudske intervencije, u gotovo netaknutoj prirodnoj ravnoteži, i predstavljaju živi fosil sa korenima u praistoriji.
Minijaturni čuvari – Sejšelske žabe i gmizavci
Premda su kornjače najpoznatiji stanovnici Sejšela, ne treba zaboraviti da su ova ostrva dom i najmanjih vodozemaca na svetu. Jedna od najintrigantnijih vrsta je Gardinerova sejšelska žaba (Sooglossus gardineri), žaba dugačka svega 11 milimetara, koja ne krekeće, već koristi vibracije kako bi komunicirala. Zanimljivo je da ove žabe nemaju srednje uvo, njihov sluh funkcioniše preko kostiju glave, što ih čini pravom zagonetkom biologije.
Pored njih, ostrva su dom brojnih endemskih guštera, kao što su Sejšelski dnevni gekoni (Phelsuma spp.), jarkih boja i aktivni tokom dana, za razliku od većine gekona koji su noćne životinje.
Jedinstven spoj izolacije, tropske klime i biološke raznovrsnosti omogućio je evoluciju ovih specifičnih organizama, koji su se prilagodili uslovima života na granici između prašume i okeana.
Kraljevstvo ptica – Nebeski koncerti Sejšela
Za posmatrače ptica, Sejšeli predstavljaju raj. Više od 250 vrsta ptica se može videti na arhipelagu, uključujući i nekoliko endema koji se ne mogu naći nigde drugde. Najpoznatiji među njima je Sejšelski crni papagaj (Coracopsis barklyi), koji je nacionalna ptica i živi gotovo isključivo na ostrvu Praslin, u prirodnom rezervatu Vallée de Mai. U pitanju je veoma plah papagaj, retko se prikazuje, i često se identifikuje po neobičnim zvižducima koji podsećaju na ljudski govor.
Na ostrvu Bird Island živi više od milion ptica tokom sezone gnežđenja, kada ceo pejzaž postaje živi tapiserija u pokretu. Na hiljade ptica istovremeno sleću, lete i komuniciraju.
Zahvaljujući minimalnoj urbanizaciji, očuvanim šumama i strogim zakonima o zaštiti prirode, ptice na Sejšelima nemaju mnogo prirodnih neprijatelja, što omogućava spektakularne prizore njihovog ponašanja u prirodnom okruženju.
Svet ispod talasa – Morska divljina Sejšela
Divljina Sejšela ne završava se na kopnu. Naprotiv, podvodni svet je jednako spektakularan. U koralnim grebenima oko ostrva obitava više od 1000 vrsta riba, morskih kornjača, ajkula, raža i beskonačno raznolikog planktona.
Morski nacionalni park Sainte Anne i grebeni oko ostrva Cousin i Curieuse pružaju priliku za ronjenje u kristalno čistoj vodi, među jatima tropskih riba, ogromnim školjkama i živopisnim anemonama. Česta su viđenja zelenih morskih kornjača i sokočelih kornjača, koje dolaze na obalu da polažu jaja.
U dubljim vodama, susret sa kit ajkulama nije redak, jer se ovi blagi džinovi mogu videti tokom migracija, najčešće između oktobra i decembra. Bioluminiscentni organizmi i noćni plankton u plićim lagunama čine noćno ronjenje posebno magičnim.
Simbioza čoveka i prirode – Očuvanje divljine
Iako turizam čini značajan deo ekonomije Sejšela, vlada i lokalne zajednice su uspostavile rigorozne ekološke standarde. Više od polovine ukupne teritorije arhipelaga proglašeno je zaštićenim prirodnim područjem.
Programi za očuvanje, kao što su uzgoj ugroženih vrsta u kontrolisanim uslovima, obnavljanje mangrovih šuma i monitoring ugroženih ptica i kornjača, predstavljaju osnovu sejšelske ekološke filozofije. Ekoturizam se aktivno promoviše, a posetioci su pozvani da učestvuju u volontiranju i edukaciji.
Zanimljivo je da na Sejšelima ne postoje opasni gmizavci poput zmija otrovnica ili predatora koji bi ugrozili lokalnu faunu. Nema sumnje da je to i omogućilo očuvanje prirodne ravnoteže kakva se retko viđa.
Zaključak
Divljina Sejšela je živi podsetnik na to kako je izgledao svet pre nego što su ga ljudi oblikovali po svojoj meri. Ovaj arhipelag je sjajna destinacija za odmor, ali i prozor u prošlost planete, u doba kada su životinje i priroda postojali u savršenoj harmoniji.
U vremenu kada su mnogi prirodni ekosistemi ugroženi, Sejšeli nude primer uspešnog balansa između očuvanja prirode i održivog razvoja. Svaka kornjača, svaka ptica i svaka žaba koja preživi na ovom arhipelagu predstavlja simbol nade da bi priroda i čovek mogli ponovo koegzistirati.
Za one koji traže više od pogleda na horizont, koji žele da osete disanje okeana, čuju krik retke ptice i zakorače na tlo gde je vreme stalo, bez svake sumnje, divljina Sejšela nudi iskustvo koje se ne zaboravlja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
