Dok se u Šidu promovišu i razvijaju novi sadržaji u Parku prirode „Mali Bosut“, sve glasnije se postavlja pitanje šta se dešava sa Lipovačom – nekada čuvenim izletištem i odmaralištem u koje su decenijama dolazile generacije Šiđana. Jer, dok se za „Mali Bosut“ pronalazi novac, pažnja i politička podrška, nekadašnja Lipovača ostaje da propada.
„Mali Bosut“ je danas zaštićeno prirodno područje na teritoriji opštine Šid, a projekat i njegove aktivnosti javno se povezuju i sa narodnim poslanikom Dejanom Bulatovićem, predsednikom udruženja koje se godinama bavi zaštitom i uređenjem područja uz Bosut. Bulatović je prilikom jedne od poseta ovom području javno govorio o velikom doprinosu koji su njegovim razvojnim planovima dali država i predsednik Srbije. Ali upravo tu počinje pitanje koje postavljaju mnogi građani: zar Šid nema još jedno prirodno blago koje zaslužuje da bude sačuvano i obnovljeno?
Lipovača nije samo ime na turističkoj mapi. Za brojne generacije Šiđana ona je uspomena na školske izlete, prvomajske praznike, porodična okupljanja i dane provedene u prirodi. Bila je mesto na koje se odlazilo bez mnogo razmišljanja – jer je bilo uređeno, dostupno i deo života ovog kraja. Danas je slika potpuno drugačija.
Umesto dece, izletnika i porodica, Lipovaču sve više određuju zapuštenost i propadanje. Ono što je nekada bilo jedno od najpoznatijih izletišta šidske opštine postalo je simbol pitanja koliko lokalna vlast čuva ono što je prethodnim generacijama bilo dovoljno važno da ga izgrade i sačuvaju.
Kritika koja se sada čuje iz dela javnosti ne odnosi se nužno na to da „Mali Bosut“ ne treba uređivati. Naprotiv – prirodu treba štititi, a turističke sadržaje razvijati. Ali problem nastaje kada se istovremeno gotovo zaboravi na postojeće turističke lokalitete koji već imaju istoriju, tradiciju i prepoznatljivost. Građani zato s pravom mogu da pitaju: zašto se ne može istovremeno ulagati i u Lipovaču?
Zašto se ne obnovi ono što već postoji? Zašto se ne vrate sadržaji koji bi mogli da privuku porodice, izletnike, decu i turiste? Zašto se od nekadašnjeg izletišta, koje Opština Šid i danas navodi među svojim turističkim lokalitetima, dopušta da ostanu samo uspomene? Posebno bode oči činjenica da se građanima nude novi projekti i atrakcije, dok se stari simboli Šida ostavljaju da nestanu.
Jedan deo javnosti zato sve više govori o utisku da se u Šidu ne određuje samo šta će se graditi, već i šta će biti zaboravljeno. A Lipovača bi, umesto da bude zaboravljena, mogla da bude obnovljena. Mogla bi ponovo da postane mesto za odmor, izlete i porodična okupljanja. Mogla bi da bude deo turističke ponude Šida, a ne samo fotografija iz nekih lepših vremena.
Jer pitanje nije da li Šid treba da ima „Mali Bosut“. Pitanje je zašto Šid istovremeno ne sačuva i svoju Lipovaču? Jer ako su generacije građana znale da je čuvaju i grade, možda je vreme da neko u lokalnoj vlasti objasni zašto danas nema novca, volje ili interesa da se taj dragulj vrati životu.
(M. Milivojević)
