Deda Ilija (76) iz Inđije svima treba da posluži kao primer: Dok su mnogi već u penziji, on ne ostavlja zanat
Ilija Mićić (76) ima ljubav koja traje više od šest decenija, a ujedno predsatavlja njegovo životno delo. Dok mnogi jevda čekaju penziju, ovaj čovek, i dalje aktivno radi i lepo zarađuje od zanata koji je naučio još kao desetogodišnjak, a to je korparstvo. Ilija se sa deset godina prvi put susreo sa materijalom od koga je počeo da plete male korpice, ne sluteći da će to postati njegov zanat, posao i sredstvo za život punih šezdeset godina.
„Počeo sam od deset godina. Oduvek je to donosilo prihod, u početku sitan, a potom i sve više„, priseća se Ilija. Iako je u poznim godinama, Ilija tvrdi da mu rad ne pada teško.
„Teže je sa godinama naravno, ali to je veština„, kaže on, ponosan na majstorstvo koje je stekao. Njegovi proizvodi su dokaz dugovečnosti zanata. Najviše voli da izrađuje stolice i fotelje, od kojih, kako kaže, neki primerci traju i po trideset godina. Fascinantna priča koju je podelio svedoči o trajnosti njegovog rada.
„Bilo je to pre nekoliko godina. Jedna baka mi je donela pleteni sto iz 1910. godine. Popravio sam ga i danas traje, tolike godine“, ispričao je.
Posao je razvijao godinama, a devedesetih je biznis procvetao. I danas, porodičnu tradiciju nastavlja sin Đorđe Mićić, koji uspešno vodi radionicu. Ipak, Ilija se posla ne odriče, jer za njega korparstvo nije samo posao, već način života. Upitan da li misli da uživa i posveti se sebi, Ilija Mićić ima jasan stav.
– Po godinama bi već dugo trebalo da sam u penziji, ali ne mogu. Dva dana kad se spoje, nedelja i verski praznik, meni već bude dosadno. Dok prsti rade, radiću i ja – zaključuje Ilija, dokazujući da rad i ljubav prema onome što radite održavaju svakog čoveka.
