Lek za sve bolesti savremenog društva koje su nastale kao proizvod digitalne ere, ali i njihovog namernog plasiranja radi promene svesti naroda, doktor Branimir Nestorović vidi u vraćanju na stare, tradicionalne vrednosti. Nezapamćeni užasi koji su potresli Srbiju u proteklim danima nastaviće da nam ispunjavaju svakodnevicu ukoliko se ne vratimo sebi.
On ukazuje na probleme koji u srpskom društvu izazivaju odrođavanje i udaljavanje od mentaliteta svog naroda u cilju prihvatanja vesternizacije, nakaradnom uticaju kriminogene podkulture koja stiže iz Amerike, obespravljivanju prosvetnih radnika, gubitku autoriteta roditelja nasuprot sve većih prava deteta i suzbijanju nasilja kod dece.
Nestorović, koji je čitav radni vek proveo sa decom odbija tvrdnju da su ona loša. On veruje da se niko ne rađa zao, već da pogubni uticaji koje naša deca kao sunđeri upijaju iz okoline oblikuju njihove umove i usmeravaju ih na nasilje, bezosećajnost i neodgovornost. Srpsko društvo je tokom vekova prolazilo kroz mnoge i velike krize, ali su one bile posledica spoljašnjih napada, govori Nestorović. Do pre neki dan u srpskoj istoriji nije bilo primera da jedno trinaestogodišnje dete hladnokrvno poubija svoje vršnjake na način na koji je to urađeno u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
,,Sva psihološka istraživanja pokuazuju da su deca dobra i da do određenog uzrasta, do školskog uzrasta, ne vole zle likove. Šta se posle dogodi i šta društvo uradi svojim tehnikama promene mozga je neverovatno. Ovo je jedan od najcrnjih dana u istoriji Srbije. Nas su ubijale ustaše, Nemci, Amerikanci, ali da naše dete ubija svoje vršnjake, to nije zabeleženo. Ja ne mogu da verujem da je on zao. Ljudi se ne rađaju zli. On je sigurno bio strašno frustriran i njemu bi bio potreban jedan radni logor, dakle da ode negde gde će najmanje desetak godina raditi pod kontrolom psihologa i psihijatara, nakon čega bi se odlučili dalji koraci.“
Statistički gledano trinaestogodišnje masovne ubice skoro da i ne postoje. Čak i u Americi gde se školska pucanja dešavaju maltene svakodnevno, njihovi izvršioci su stariji tinejdžeri. Razlog tome je, objašnjava Nestorović, jednostavan i biološke prirode – kod muškaraca je testosteron hormon agresivnosti. Međutim, u primeru trinaestogodišnjeg K.K. to nije slučaj. On spada u predpubertetsku decu, što znači da nema hormon testosterona. Nestorović opominje da ne treba isključiti ni mogućnost da je bio pod dejstvom neke supstance.
Budući da je u istoriji Srbije i Balkana ovakva tragedija nezabeležena, dr Nestorović veruje da bi se slučaju najbolje pristupilo ukoliko bi konzilijum lekara dugo i opširno pričao sa ubicom, kako bi se došlo do potpune istine. Policija, kaže Nestorović, može saznati samo podatke tehničke prirode poput nabavke oružja, ali ne može zaviriti u glavu dečaka koji je sam sebe opisao kao psihopatu.
Govoreći o psihopatama, Nestorović ih ocenjuje kao izuzetno inteligentne i „normalne“ ljude, ali odbacuje tvrdnje pojedinih da se počinioc višestrukog ubistva odlučio na zločin zbog takozvanog „sindroma genijalca“ koji podrazumeva prekomerno opterećivanje deteta akademskim i drugim aktivnostima, učenju više stranih jezika, muzičkom školom ili sportom.
,,Psihopate su strašno normalni ljudi. Oni su jako inteligentni i znaju da se prikriju, ali u ovom slučaju on se nije prikrivao, već je pozvao policiju i rekao „ja sam psihopata“. Sa druge strane, prekomerno opterećenje stvara anksioznost, napetost, ti ljudi su nervozni, ne mogu da spavaju, skloni su perfekcionizmu… i to nije to. Psihopatija je mnogo dublji poremećaj ličnosti i ima nekoliko klasičnih elemenata: narcisoidnost, makijevelizam… Međutim, ništa od toga nije karakteristično za decu.“
Psihijatrija je, kažu, bolest budućnosti, a dečijih psihologa i psihijatara nema dovoljno. Brojke pokazuju da čak 20 odsto ljudi ima neku vrstu poremećaja, ali u mnogim delovima sveta, pa i kod nas, sve što je vezano za psihijatriju važi za tabu temu. Ukoliko neko ide kod psihijatra, pretpostavka je da je lud. Sa druge strane, iako je potreba za psihičkom podrškom nikad veća, dobar deo društva je doživljava na pogrešan način. Odlaskom kod psihologa ili psihijatra, sebe pokušavaju da predstave kao „intelektualnu ličnost“ i pripadnika višeg sloja društva, objašnjava Nestorović i taj trend takođe pripisuje Zapadu, koji je odlazak po psihičku pomoć pretvorio u pomodarstvo.
,,Amerikanci su izmislili psihijatre zato što su usamljeni. Nemaju sa kim da popričaju, nemaju komšinicu da popiju kafu zajedno, pa plaćaju čoveka da ih sluša. On to, naravno, radi iz profesionalnih razloga.“
Nestorović beogradski i mladenovački masakr, iako deluju kao napadi „iznutra“, po dubljoj analizi ipak svrstava u atake spoljnog neprijatelja, perfidnije i više karakteristične za moderno ratovanje 21. veka. Umesto kasetnih bombi i osiromašenog uranijuma, agresija se sada vrši psihološki, zadiranjem u psihu najmlađih. Uticaje koji stižu spolja naziva namernim i patološkim, a kao njihov izvor vidi zapadnu „nekrofilsku kulturu“ koja veliča smrt.
,,Nije deo dečije psihologije da ono planira nešto što je loše i tu se vidi uticaj američkih filmova gde oni veličaju kriminalce kao hiperinteligentne ljude. Neki od njih jesu inteligentni, ali se stiče utisak da su oni neka nadrasa i da je to što oni rade potpuno u redu. Napravljen je taj obrazac ponašanja koji dosta dugo traje i ovo je, na žalost, moralo da se desi“, govori Nestorović, citirajući Čehovljevu rečenicu da „ako se puška nalazi u prvom činu, u trećem će morati da opali.“
Po njemu je ovo društveno indukovano ponašanje, a mi se kao posledica njega nalazimo u „spirali potpunog ludila“ u kojem se samo čeka da neko nekoga ubije. Ovo stanje nije otpočelo samo od sebe već je deo detaljno i odavno isplaniranog metoda podvrgavanja Zapadu i to je, kaže Nestorović, deo modernog ratovanja.
,,Kriminalci su na Zapadu predmet obožavanja zato što su navodno borci protiv sistema. Zapadni čovek koji je stisnut sa svih strana kreditima, radnim vremenom, naučen da sluša… njemu je neko ko se bori protiv sistema, pljačka banke – idol. Jednostavno ne vidim zašto bi to trebalo da bude tako i kod nas.“
Teško je posle objasniti detetu da će završetkom škole, ukoliko bude dobar đak, i upisom na fakultet, pod uslovom da se izuzetno dobro zaposli, zarađivati mesečno 1000 evra u najboljem slučaju i da je to za njega bolje nego bavljenje kriminalom kojem će isti iznos novca zaraditi za par dana ili čak sati. To je takođe, ocenjuje Nestorović, jedna od posledica promene svesti modernog čoveka koji u životu stremi isključivo akumulaciji kapitala i individualističkom načinu života koji podrazumeva samo trenutnu i ličnu satisfakciju, bez osećaja ili saosećanja za drugog. Čitav taj zapadni sistem razmišljanja, koji smo nažalost usvojili, je nakaradan – jasan je Nestorović.
Škole i fakulteti služili su nekada kao vaspitno-obrazovne ustanove, podseća dr Nestorović, ali smo u međuvremeno prihvatili potpuno pogrešan sistem školstva. Ustanove su se pretvorile u obrazovne, a institucija vaspitanja je zabranjena. Nastavnicima su oduzete sve ingerencije, a đaci prema njima nemaju više poštovanja. To ne treba da čudi, budući da je izbacivanje đaka iz škole postalo praktično nemoguće, niti je izvodljivo sankcionisati ih na neki drugi način. Sve je manje onih koji žele da rade u prosveti, što znači da opada i kvalitet nastave, pa se postavlja pitanje u šta su se pretvorile vaspitno-obrazovne ustanove kada deci više ne pružaju ni vaspitanje ni obrazovanje.
,,Prihvatili smo obrazovni sistem koji nije u našem mentalitetu i potpuno smo upropastili školstvo od osnovne škole i obdaništa pa do fakulteta i doktorata. Sloveni su narod koji voli autoritet. Mi nismo Zapadnjaci gde je svako za sebe, individualista. Naravno da nije sve na Zapadu loše, ali zašto mi prihvatamo samo ono što jeste? Prihvatamo zato što su oni koji nam to nameću zapravo oni koji nas najviše mrze.“
Kao deo uvođenja zapadne „modernizacije“ koja je zapravo oruđe korišćeno u cilju uništavanja osnovne jedinice društva – porodice, pored škola koje više ne pružaju potrebna znanja đacima, i roditelji se sve manje bave svojom decom, primećuje Nestorović. Radno vreme kod privatnika ne postoji, dok državno od 9 do 5 onemogućava roditeljima da viđaju svoju decu, a kamoli da ih vaspitavaju i provode vreme sa njima. Sport kao jedno od utočišta za decu gde bi mogli da uče o fer pleju, pravilima, disciplini i zdravom takmičarskom duhu, razoren je takođe. Umesto učestvovanja, odmeravanja snaga, druženja, sport je postao profesija i način dolaska do brze zarade.
,,Mi moramo da se resetujemo na fabrička podešavanja kao telefon. Biće jako teško zato što smo u međuvremenu stvorili nekoliko generacija sasvim drugačijih ljudi.“
Te generacije, objašnjava Nestorović, ne znaju šta znači žrtva, šta je patriotizam, to su generacije koje su odrasle na jednoj jedinoj vrednosti – visini cene i modelu telefona. Po doktoru Nestoroviću, ne preostaje nam previše opcija i on apeluje da toga postanemo svesni što pre.
,,Mi imamo samo jedan put a to je da se vratimo unazad. Put napred vodi u propast, to već vidimo svi. Ili ćemo da nastavimo na ovaj način i otići ćemo u propast, ili će ovo biti trenutak kad će društvo kao celina da ispita u kom će pravcu da krene. Ako nastavimo ovim putem, ovakvi užasi će postati rutina i događaće se svaki čas.“
On veruje da Srbi, kao tradicionalan i patrijarhalan narod, moraju naći sopstveni put i da nam neće trebati dugo da to učinimo. Iz njegovog profesionalnog iskustva, 80 odsto građana Srbije stoji čvrsto na svojim nogama i zna koje vrednosti treba poštovati, a ogroman broj ljudi odlazi u crkve i manastire, osvešćujući kod sebe i kod svoje dece shvatanje duše, patriotizma, ljubavi…
,,Ja mislim da treba uvesti veronauku u školu. Ne mislim na ovu veronauku gde se napamet uče neke stvari, to je dosadno, već mislim na učenje hrišćanskih vrednosti. Hrišćanske vrednosti su u stvari ljudske vrednosti. Voleti drugog čoveka, imati empatiju, pomagati drugima… To se pomalo zaboravilo“, zaključuje doktor Branimir Nestorović i kao lek za sve bolesti savremenog društva propisuje vraćanje sebi i svojoj tradiciji.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Milica Trklja/Sputnik)
Osim sto svaki bolesnik modernog drustva se samo vracao tradicionalnim vrednostima. Uz to sta su iste? Koliko daleko u proslost da idemo?
Da li u Sremskoj Mitrovici organizujete prikupljanje potpise podrške.
Ja bih vam dao potpis jer ste nagovestili dobre promene sa kojima se slažem sem da ukidate kladionice jer imaće dosta glasača koji bi bili za ovakve promene a kasnije postepeno ukidati kladionice sa uvođenjem nepodnošljivih poreza na dodatnu vrednost pa bi nestali i kladioničari.
Prosvetni sam radnik,tačnije sam 10 godina direktor škole.