Đura Kubečka (76) može da se pohvali da je njegov vinograd među najboljima u Erdeviku.
Kvalitetno vino mora da zadovolji sva čula, da ga oči pogledaju, nos omiriše i ukusom da nas osvoji. I u njemu ne treba preterivati, jer onda gubi sva čula – ovako govori Đura Kubečka (76) iz Erdevika, koji je pre 37 godina započeo, iz hobija, da se bavi prvo vinogradarstvom, a kasnije i vinarstvom.
Danas u šali kaže da je njegova mala vinarija „Kube“ – „lek“ za napaćene duše, jer posetiocima se ne pomuti u glavi samo zbog božanskog pića, odnosno širokog asortimana suvih vina, već i od prirodne lepote koju ovaj ambijent pruža.
Na površini od 2,5 hektara sa 9.500 sadnica raznih sorti grožđa, prostire se besprekorno uređen vinograd, koji se spušta blago prema obali akumulacionog jezera Moharač. Đura je ovih dana stalno u njemu, gleda vinovu lozu na kojoj su se već formirali budući čokoti grozda.
– Koliko se bavim vinogradarstvom, za ove tri decenije, nikada se nije desilo da sam ga pet puta prskao pre cvetanja. Morao sam zbog učestalih kiša, gljivice bi ga napale, ali sada je sve dobro – govori Đura, koji očekuje da će grožđe biti slatko i da će dobiti dovoljno sunca baš kada bude trebalo.
Iako je po struci auto-mehaničar, kada je počeo da se bavi vinogradarstvom, angažovao je profesore sa novosadskog fakulteta da ga upute u posao.
– Ovde ne može da se završi fakultet, stalno ste student. Svaka godina je drugačija i konstantno morate da učite – smatra naš domaćin koji je pored vinograda zasadio oko 100 topola koje ga štite od jezerskih mrazeva. Za razliku od drugih vinara, koji koriste modernu i savremenu tehnologiju, Kubečka pravi vino onako kako su to radili i njegovi preci.
– Ovde ga spravljam bez pomoći struje, nema dirigovane fermentacije, pa zato imam mnogo posla jer sve obavljam ručno. Jeste da je velika konkurencija u vinarstu, ali radim na kvalitetu. Veoma je važno da se u čaši oseti grožđe – otkriva Đura.
Kubečka je nedavno počeo da se bavi i turizmom. Uz obalu jezera koje se prostire na površini od 65 hektara, posetioci imaju priliku da uživaju u pecanju, domaćoj hrani.
– Kada se najave turisti, sačekamo ih sa sremskim specijalitetima (slanina, švargla, kulen, sir…), a posle nudimo paprikaš ili roštilj. U lepoj prirodi uživaju do kasno u noć, a ako gosti malo više popiju, ne damo im da voze, već u našim sobama prespavaju, pa tek sutradan nastavljaju put – priča Đura, dok sedimo u letnjikovcu i degustiramo specijalitete ovog kraja.
Kad su došle devedesete godine i raspad tadašnje Jugoslavije, Đura kaže da nije imao gde i kome grožđe da prodaje, što ga je nateralo da stidljivo počne da se bavi proizvodnjom vina. To je nastavio i danas, ali samo za potrebe svojih prijatelja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Kostić)
