Iako su izbori za savete Mesnih zajednica na mitrovačkoj teritoriji raspisani još početkom jula, iako su svi lokalni mediji to obnarodovali na vreme, na svega nekoliko dana pre njih, postalo je sasvim jasno – na njima neće učestvovati kandidati koje podržavaju tzv. blokaderi! Pored njih, kandidate neće podržati ni lokalni ogranci neke od političkih stranaka, ne toliko zbog kolaboracije sa vladajućim naprednjacima, koliko zbog činjenice da ne postoji ni jedan ogranak stranke, niti udruženja građana, koje je spremno, željno i sposobno da podrži nekog nezavisnog kandidata i pomogne mu da izađe pred lice birača.
Oni koji sebe smatraju novom opozicijom, pripadnici rulje koja je mesecima maltretirala srednjoškolce ne dozvoljavajući im da idu na nastavu, blokirala ulice i arlaukala prad javnim ustanovama i kućama neistomišljenika, u dovoljnoj su meri nezainteresovani i lenji da prekinu svoje letnje besposličarenje i naprave korak zbog kojeg su se, uzgred budi rečeno, politički organizovali. Oni čak otvoreno, na društvenim mrežama, izjavljuju da neće na ove izbore zato što u Mesnim zajednicama nema novca!
Osim novca, po njima Mesne zajednice nemaju drugu svrhu postojanja!
Time su, u suštini i obznanili razloge zašto uopšte i postoje, i zbog čega su počeli da protestuju i blokiraju prosvetne ustanove. I sad, umesto da dokažu ono što uporno tvrde preko društvenih mreža, vređajući sve koji ih ne podržavaju i uzimajući na sebe, ničim izazvani, ekskluzivno pravo da određuju ko je opozicija, a ko plaćenik režima, ko se prodaje (kome?) i ko je izdajnik (koga?), da dokažu kako ih podržavaju široke narodne mase, blokaderi odbijaju da izađu na izbore za savete Mesnih zajednica.
I tako „ratnici“ sa Fejsbuka pokazuju ne samo da nisu dostojni liderske uloge koju su preuzeli na sebe, nego i da su najobičnije političke hulje i oportunisti koji očekuju da narod (iz nekog razloga) sam skine trenutnu vlast, dok oni planduju u debeloj hladovini.
Politička borba je strast, odricanje, trpljenje, a ne onanisanje preko društvenih mreža. Politička borba zahteva terenski rad, razgovore sa ljudima, građenje infrastrukture, druženje i sa bitnima i sa nebitnima, a ne udobne fotelje ispred računara iz kojih se pljuje po onima koji drugačije misle. I najzad, politička borba je izlazak na svake izbore, ustajanje posle svakog poraza – sve do konačne pobede. Kako glasači da znaju ko je predvodnik ako taj ne sme ni da stane pred njih, da se rukuje, da ih sasluša?
Izbori za savete Mesnih zajednica na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, zakazani za nedelju 17. avgusta, pokazuju kako nesposobnost, lenjost, neznanje, nedostatak harizme, neugled, nezrelost, nedostatak smisla za realnost, kukavičluk, spaja mitrovačke protestante i opozicione stranke, bez obzira na njihovu šarenolikost. Ova sveukupna opozicija nema hrabrosti da se sučeli sa biračima, da pogleda istini u oči, da proceni svoju vrednost, nastavljajući i dalje da ubeđuje i sebe i druge kako je narod uz nju i verujući, tako neorganizovana, da će joj vlast sama pasti u krilo kao jabuka sa grane.
Neće narod sam promeniti nijednu vlast, to moraju ljudi predvodnici, spremni da se žrtvuju za svoje ideje i da u njih ubede i dovoljno drugih ljudi. Šta je sa liderima koji su više od pola godine predvodili bojkotaše i demonstrante? Ubi ih ova vrućina? Otišli na more? Nisu dobili direktivu od Tonina Picule i mentora iz Brisela? Ili im prosto Mesne zajednice nisu interesantne jer u njima nema novca, kako beskrupulozno i otvoreno obrazlaži njihovi botovi po društvenim mrežama.
S toga, nije ni čudno to što se već neko vreme među onima koji ne gledaju blagonaklono na vladajuću koaliciju govori da je jedini način za promenu naprednjačkog režima – prethodna promena opozicije. Izbori za Savete Mesnih zajednica to očigledno potvrđuju.
