Javna je tajna da se na tržištu godinama prodaje sve i svašta sa etiketom meda, ali dva poslednja slučaja posebno su uzburkala javnost. Naročito lažni med koji pakuje Poljoprivredno gazdinstvo Vučenović iz Sremske Mitrovice, a koji je stigao u Predškolsku ustanovu u Aleksincu. Zaposleni u vrtiću su ga naručili na tenderu, a posumnjali su u njegov kvalitet zbog neobične gustine i specifičnog ukusa bombona.
Nadležni i dalje istražuju kako je vlasnik ovog „preduzeća“ falsifikovao papire i gde je sve ubacio šećerni sirup umesto meda. Pošto je štampao različite lažne etikete, ali sličnog dizajna, u Upravi za veterinu apeluju na građane da obrate pažnju i prijave sve sumnjive slučajeve.
– Kada bude bila završena analiza meda na tržištu siguran sam da će neispravno biti 95 odsto proizvoda – ističe Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. – Verujem da će biti otkriveni i drugi proizvođači koji su prodavali vrtićima lažan med. Oni bez problema dobijaju na tenderima, jer kao i ovaj u Aleksincu, kilogram bagremovog meda ponude za 270 dinara, plus PDV. Papir trpi sve i niko to ne kontroliše. Oni na analizu daju jedan med, a isporuče nešto sasvim drugo. Osoba koja je vrtiću prodala med nema ni košnice, ni pogon za proizvodnju meda.
Prema rečima Živadinovića, nije šećer jedino što se nađe u medu. Tu su i veštačke boje, razne kiseline, može da bude prokuvan, pa se tada stvara materija koja u malim količinama nije štetna, ali jeste ako se proizvod konzumira duže i jede više.
– Kod nas ne može da se uradi analiza na sve šećere i to što ga med sadrži ne znači da je to jedino što ima u sebi, a ne bi trebalo – smatra Živadinović. – Ali, kad vidimo da tegla bagremovog meda košta 500 dinara i da je skoro 30 odsto u njemu šećer, pitam se šta je ostatak, za te pare. Med koji je kupila predškolska ustanova bi trebalo da bude povučen, on je nelegalan, čak je izmišljen i broj pakovanja na etiketi.
I dok iz SPOS apeluju da se med ovog proizvođača ne kupuje i prijavljuje gde god ga ima, potrošači su i u utorak mogli da ga pazare u radnjama zdrave hrane u Beogradu. Očigledno, nadležni nisu uspeli da obaveste sve o lažnom medu ili trgovci ne mare, kako bi povratili uloženi novac u robu.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže da ova organizacija od pčelara otkupljuje kilogram bagremovog meda za 793 dinara, tako da on u prodaji mora da dostigne cenu od 1.500 i više dinara.
– Nijedan trgovinski lanac nije hteo da sarađuje sa nama, jer oni prodaju jeftin med – govori Živadinović. – Daju im dobar rabat i lepo zvuči med od 500 dinara za kilogram. Potrošači kupuju, jer računaju da je kontrolisano, a nije.
Zalihe meda iz prethodne dve godine su zbog dobrih cena skoro u potpunosti izvezene. Ukupan izvoz bio je više od 13 miliona evra. Ipak, iste godine imamo i najveći uvoz. Nabavili smo 611.406 kilograma meda, u vrednosti od 1,5 miliona evra. Prosečna izvozna cena je bila 4,85 evra, a uvozna tek 2,46 evra.
(J. Subin/P.D. Mijailović)
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
