Fruška gora sa 16 jezera, 40 vodopada i nekim od najlepših predela Srbije, biser je prirode. Ona je i srpska Sveta gora, sa 17 manastira. Sve to je ugroženo zbog nebrige, uništavanja i zagađenja.
Pećina Beli majdan, Ledinačko jezero, livada Kišelez, jezero Moharač, Iriški venac, nebrojeni vinogradi, izletišta, guste šume, samo su deo prirodnih lepota Fruške gore. Ona je i dom velikog broja kulturnih spomenika, na njoj je nastalo 35 pravoslavnih manastira, većinom od 15. do 18. veka, od kojih je sačuvano 17.
Međutim, umesto da brižljivo čuvamo i pazimo na takvo blago, mi smo ga zatrpali smećem, uništavamo šumu sečom i paljevinama bez mere, na njoj smo ostavili napuštene objekte kao kuće duhova…
Ljubitelji prirode, ekolozi i planinari upozoravaju da Frušku goru zbog svega toga nećemo uspeti da sačuvamo od uništenja. Situacija je, kažu, takva da ako se uskoro ne donese jasna strategija kako zaustaviti loše pojave u najstarijem nacionalnom parku, bogata prirodna i istorijska riznica postojaće samo na papiru.
Planinar Dušan Tomić kaže da je obišao mnoge nacionalne parkove u Evropi, ali da Fruška gora to jednostavno više nije.
– Priča da je masovna seča drveća planska jednostavno ne stoji. Seče se sve živo, motorke, kamioni i traktori rade bez prestanka, još malo ćemo moći da vidimo Vrdnik iz Novog Sada. Tamo gde su bila stabla, sada je šipražje. Stavljaju tucanik na planinarske staze. Nemarni su i sami posetioci, ima onih koji ostavljaju sve iza sebe. U okolinama vikend naselja i sela stalno se pali strnjika, ljudi su opsednuti time, gore i rubni delovi šuma. Kao da smo se svi dogovorili da uništimo Frušku goru – rekao je Tomić.
U Nacionalnom parku Fruška gora kažu da je situacija veoma kompleksna. Navode da često isti ljudi budu kažnjavani zbog bacanja smeća ili bespravne seče, odsluže svoje mizerne kazne i nastave sa nepočinstvima. Kako navode, postoje oni koji se divljom sečom bave kako bi preživeli, a postoje i oni koji dolaze iz daljih delova Srbije samo da bi se bavili krivolovom, šumokrađom i podigli divlji objekat. Čuvari su zbog novog zakona ostali bez oružja pa ih lopovi napadaju sekirama i motornim testerama. Zaštićeno područje Fruške gore prostire se na oko 26.000 hektara, to jest na dužini nešto većoj od 80 kilometara i prosečnoj širini od oko petnaest kilometara.
Kako saznajemo, jedan od predloga koji bi mogao da se razmatra kako bi Fruška gora bila sačuvana jeste i mogućnost da se oni koji uništavaju okolinu kažnjavaju za narušavanje prirodnog dobra, a ne samo za bacanje smeća ili nelegalnu seču šume. Iako je tako nešto predviđeno Zakonom o zaštiti prirode, a kazne su čak i do tri miliona dinara za pravna lica, u praksi se to do sada retko primenjivalo, kažu ekolozi.
Kako se sve uništava Fruška gora:
Seča drveća
Gotovo da nema staze koja nije zakrčena deblima. „Gole seče“ ima na lokalitetima Zmajevac – Vrdnik, kod hangara na Paragovu, restorana „Arena“, prema TV tornju, Ledinačkom jezeru… Iz Nacionalnog parka kažu da oni seku planski, ali je problem u nezakonitoj seči drveća.
Smeće
Smeće jednostavno ne može da se ne primeti gotovo na svakom mestu, a baca ga ko gde stigne.
– Građani misle da komunalne službe iz parka redovno odnose đubre, a to nije istina, nego tek u nuždi. Na izletištima će vas dočekati gomila smeća – pričaju planinari, koji ga i sami često čiste, ali uzalud.
Kuće duhova
Fruška gora postala je groblje za hotele, odmarališta i bolnice, nekada poznate, a danas prave kuće duhova.
Hoteli „Osovlje“, „Ležimir“ i bivše odmaralište „Pošta“ samo su neki od dvadesetak napuštenih i ruiniranih objekata u koje danas svako može da uđe. Radi se o vlasništvu odavno propalih firmi, a uglavnom se nalaze na najlepšim mestima i vidikovcima.
Požari
Na obodima NP, iznad naselja, meštani i vikendaši često pale strnjiku, a požari se šire i na obode šuma. U NP smatraju da to jedino adekvatne kazne mogu da reše. Vatrogasci su tako u ponedeljak gasili šumu kod Ležimira, a požar je izazvao čovek koji je palio baštenski otpad.
Deponije
Legalna deponija Tancoš – Beočin nalazi se na tek 900 metara od NP i prostire se na 35.000 kvadrata.
S druge strane, svako fruškogorsko selo ima najmanje jednu divlju deponiju u svojoj blizini. Iako ih komunalci povremeno uklanjaju, ne mogu da uklone posledice koje je otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu. Na divlje deponije bacaju se čak i leševi životinja.
Uništeni putevi
Mnogi putevi na Fruškoj gori nisu popravljani decenijama. Takav je i jedan od najprometnijih, Partizanski put, dug 70 kilometara. U nadležnosti je šest opština, koje ne mogu da se dogovore o obnovi.
(Aleksandar Latas/foto: Nenad Mihajlović, RAS Srbija)
E pa gospodo neškolovani ekolozi, u pravu ste za smeće, paljevine i nebrigu. No, FG nema elemenata za NP i proglašena je zbog uticaja političara tog vremena, a ne zbog kriterijuma koje treba da ispuni jedan NP. FG je izbušena putevima, sa intenzivnim saobraćajem, razvaljena kopanjem cementne rude (o čemu ne govorite) i sl. Šuma se seče, ali, kao ekolog, trebali bi znati da je dominantna forma na FG izdanačka šuma hrasta, graba, posebno lipe koja se ubrzano širi. Veliki deo šuma je star i preko 120 godina, a stabla nastala iz izdanaka i izbojaka već nakon 60/70 godina fiziološki slabe i počinju da propadaju, te je nužno pristupiti seči i obnavljanju. Pretpostavljam da nikada niste videli šumu (prašumu) prepuštenu spontanom razvoju. Da jeste, verovatno bi Vam se neki stavovi promenuli. Ostavite šumare na miru, oni su obrazovani i daleko kompetentniji ekolozi od Vas. Organizujte akcije na čišćenju deponija, sprečavanje paljevina, napadajte frme koje razvaljuju puteve teškim kamionima i sl…… Još nešto, Srbija ne iskoristi ni 50% godišnjeg prirasta šuma koji iznosi oko 9 miliona m3, a skandinavske zemlje seku i do 90% svog prirasta. Malo gledajte site Forest Europe, GFRA/FAO, NFI Serbia, ….Ako to ne možete, onda se ograničite na smeće-batalite šume, jer o njima ništa ne znate.
E pa Miki svaka ti cast.Sit sam vise strucnjaka a i novinara koji pausalno pisu i govore o necem u sta nisu upuceni.
Miki izađi malo iz svojih podataka koje si skupio sedeći u fotelji. Šumu ne seku samo šumari nego masovno to rade neovlašćena lica tj. lopovi.
Bacanje smeća je najveći problem. Da smo se bacanjem smeća bavili upola kao sa nasiljem u porodici mozda bi od nas nesto i bilo. Stranci kada dodju kod nas prvo primete smeće. Kao da smo Avganistan. Zakon mora da bude rigirozan prema tome. Inače…