Ako smo prethodnih godina o veštačkoj inteligenciji govorili sa dozom radoznalosti i tehnološkog oduševljenja, 2026. će biti godina kada će nestati iluzija. Ne zato što će se desiti nešto spektakularno, već zato što će promene postati vidljive tamo gde najviše bole – na tržištu rada.
Veštačka inteligencija više nije eksperiment. Ona ulazi u svakodnevne procese tiho, bez velike pompe, ali sa vrlo konkretnim posledicama. Ne dolazi da „zameni ljude“, kako se često pojednostavljeno kaže, već da zameni zadatke. A kada se zameni dovoljno zadataka – radno mesto postaje suvišno.
Primer Kine jasno pokazuje u kom pravcu se stvari kreću. Tokom poslednjih godina, u toj zemlji je u velikoj meri automatizovana izgradnja autoputeva. Autonomne mašine za polaganje asfalta, robotski sistemi za betoniranje i softveri zasnovani na veštačkoj inteligenciji koji u realnom vremenu planiraju logistiku i kontrolišu kvalitet omogućavaju da se deonice grade brže, jeftinije i sa znatno manjim brojem radnika. Ljudi su i dalje prisutni, ali uglavnom u ulozi nadzora. Poslovi koji su decenijama smatrani sigurnim upravo zbog fizičkog rada više to nisu.
Sličan obrazac vidi se i u logistici. U velikim skladištima širom sveta, sistemi veštačke inteligencije i roboti preuzeli su sortiranje, pakovanje i raspoređivanje robe. Tamo gde je nekada radilo stotine ljudi po smeni, danas radi znatno manje zaposlenih, uz veće zahteve i intenzivniji tempo. Posao formalno postoji, ali se njegova priroda i broj izvršilaca rapidno menjaju.
U finansijskom sektoru proces je još diskretniji. Obrada kredita, procena rizika i otkrivanje prevara sve više se oslanjaju na algoritme. Poslovi koji su zahtevali čitave timove administrativnih i analitičkih radnika sada se svode na nadzor nad sistemima koji u minutima obrađuju hiljade zahteva. Promena se ne vidi odmah, ali se oseća u smanjenju broja zaposlenih i porastu nesigurnosti.
Ono što dodatno zabrinjava jeste brzina kojom se ove promene uvode. Tehnologija napreduje mnogo brže nego što se društvo prilagođava. Obrazovni sistemi kasne, prekvalifikacije se često svode na parole, a od pojedinca se očekuje da se sam snađe. Problem je što se ne može svako snaći, niti je realno očekivati da svi steknu visoko tehnološka znanja.
Zato 2026. neće biti godina masovnih otkaza, ali će biti godina jasnog razdvajanja. Na jednoj strani biće mali broj ljudi koji razvijaju, kontrolišu i razumeju sisteme veštačke inteligencije. Na drugoj strani biće veliki broj onih koji rade uz njih, sa manjom autonomijom, većim pritiskom i slabijom pregovaračkom pozicijom.
Veštačka inteligencija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Ona radi ono za šta je napravljena – povećava efikasnost i smanjuje troškove. Ključno pitanje je ko ima korist od te efikasnosti, a ko snosi posledice. Ako se sve svede na smanjenje broja zaposlenih i povećanje profita, cena će se platiti kroz rast nesigurnosti i društvenih tenzija.
U tom smislu, 2026. nije samo tehnološka prekretnica. Ona je i test društvene odgovornosti. Test da li ćemo veštačku inteligenciju koristiti da oslobodimo ljude besmislenog rada – ili da ih pretvorimo u višak. Odgovor na to pitanje neće dati tehnologija. Dajemo ga mi.
Zoran Hardi
Cybersecurity Specialist │ AI Threat Analyst
B.Eng. in Information Technology
