Kada su pre petnaestak godina Olivera i Goran Joković ostali bez posla u posrnulim društvenim preduzećima, nisu se dugo dvoumili u izboru novog posla i izvora egzistencije. Oliverin otac finansijski je pomogao ćerku i zeta da za početak podignu jedan plastenik za gajenje cveća sa par hiljada biljaka. Tako su krenuli a danas su Jokovići u samom vrhu najboljih i najvećih proizvođača cveća u Srbiji.
Uz pomoć svog supruga, i sinova iz godine u godinu povećavali su proizvodnju i broj savremenih plastenika, proširivali asortiman cveća.
„Početak je bio težak. Pored našeg skromnog znanja i iskustva za kvalitetnu proizvodnju, trebalo je pronaći pouzdane dobavljače reznica, proizvođače kvalitetnog đubriva i zaštitnih sredstava, sigurne kupce radi opstanka u velikoj konkurenciji. Danas je mnogo lakše, iako se radi nikada manje od 12 sati dnevno. Sada sam zadovoljna jer proizvodnja cveća obezbeđuje pristojan život mojoj četvoročlanoj porodici“, kaže stub porodičnog biznisa Olivera Joković za agenciju RINA.
U plastenicima Jokovića raste oko 200.000 biljka, 40 vrsta cveća, počev od muškatli svih vrsta, među kojima su ,,ledene“ zaštitni znak cvetnog raja u Musinoj reci, zatim kaliope, ciklame, zomale i na desetine drugih koje sve brže osvajajaju najprobirljivija tržišta.
„Najveće količine cveća prodajemo našim tradicionalnim kupcima kod svoje kuće, zatim na kraljevačkoj, čačanskoj i drugim pijacama u okolnim gradovima, kao i u Crnoj Gori, na Kosovu i Metohiji. Naše cveće imali su prilike da vide i Holanđani, Mađari, Nemci i mnogi. Zato o svemu vodimo računa. Reznice i đubrivo nabavljamo u Sloveniji, ništa u lancu proizvodnje, od sadnje do pakovanja, ne prepuštamo slučaju“, ističe suprug Goran Joković.
Jokovići planiraju da sa svojim cvećem izađu na tržište Zapadne Evrope. Upoređivali su se s drugima na raznim sajmovima i izložbama i videli da su ravni najboljim i najpoznatijim evropskim proizvođačima.U punoj su snazi ambiciozni i radni sinovi Nikola i Nenad, koji ovladali znanjem iz oblasti cvećarstva, iako se za to nisu školovali. To celoj porodici olakšava posao u odnosu na vreme od pre desetak godina.
„Ja i brat smo odlučili da cvećarstvo bude i naš životni poziv. Tačno je, puno se radi, ali se i dobro zaradi. U svakom slučaju biće nam lakše nego našim roditeljima. Imaćemo u njima dobre učitelje, obezbeđeno tržište koje ćemo čuvati kvalitetom i poštenim odnosom prema kupcima“, kazao je sin Nikola.
Ova vredna i uzorna porodica u moderne i funkcionalne plastenike, prateće sisteme za navodnjavanje i grejanje i drugu infrastrukturu do sada je uložila više od 100.000 evra. Zato odustajanja od ovog posla više nema. Sinovi već polako preuzimaju najveći posao u malom cvetnom raju u svojoj Musinoj reci.
