Sremskomitrovački portal

Goranu (20) pucali u glavu na benzinskoj pumpi! NI POSLE DVE DECENIJE JOŠ SE NE ZNA UBICA!

Prošlo je 18 godina od brutalnog zločina koji je potresao Srem, kada je na benzinskoj pumpi na ulazu u Velike Radince kod Sremske Mitrovice na svirep način ubijen Goran Marković (20). Njegovi roditelji Milena i Milenko Marković uporno vode bitku tražeći od nadležnih da se pronađe ubica njihovog sina.

Vraćao sam se tog 14. juna 2004. godine oko podne kući sa njive kad vidim komšija trči prema meni kao bez duše, viče: “Jao, nesreće komšo, eno ubili ti Gorana!“ Klonuo sam, pao na momenat, pa potrčao kao pomahnitao do pumpe, gde je Goran poslednju godinu radio – seća se Milenko sa suzama tog kobnog dana.

Na licu mesta gužva, uviđaj, preplašeni ljudi dotrčali iz sela na benzinsku pumpu koja se nalazi na samom ulazu u Velike Radince. Ubijenog Gorana pronašao je meštanin koji je stao na pumpu da natoči gorivo. Videvši da se niko ne pojavljuje ušao je unutra i zatekao jeziv prizor – mladić je u lokvi krvi i sav krvav klečao sa rukama opuštenim pored tela, klonule raznete glave.

Sef je bio obijen i iz njega, kako se kasnije ustanovilo, odneto 70.000 dinara.

Iz Hrvatske smo u Srbiju stigli 1991. godine, tamo sam u Zagrebu radio na poslovima obezbeđenja lica i objekata i znam da prepoznam rukopis profesionalca. Sve ukazuje na smišljeno ubistvo, jer je Goran imao vidljive povrede i masnicu iznad desnog oka, gde ga je ubica udario okvirom pištolja u desnu obrvu da ga onesposobi, a potom pucao u levu slepoočnicu. Specijalni rasprskavajući dum-dum metak prošao je kroz glavu i izašao ispod desnog uha, raznevši mu mozak i pola vrata – opisuje otac zastrašujući prizor od pre 15 godina, pokazujući uznemirujuće fotografije sa lica mesta.

Nekoliko meseci trajala je medijska buka oko svirepog ubistva, a otprilike isto toliko i intenzivna potraga na terenu za ubicom. Saslušano je pola sela, u policiji su roditelje uveravali da ne brinu, da su na tragu ubici koga samo što ne uhvate. I tako punih 15 godina. Slučaj je pao u zaborav, a pitanja novinara ostala bez odgovora.

Selom su kružile razne glasine – da je ubica navodno crvenim “golfom“ pobegao u Republiku Srpsku i tamo se krije, te da je u okolini Velikih Radinaca tada sakrivan poznati general za kojim je u to vreme raspisana poternica, a za Gorana se pričalo da je, navodno, primoran da mu pomaže u nabavci namirnica.

Ali, do današnjeg dana te informacije zvanično nisu potvrđene.

Sumnjam da se slučaj iz nekog razloga zataškava. Pisao sam na sve strane, odlazio u mitrovački SUP svaki dan, obijao vrata inspektora i načelnika, ali uzalud. Neki inspektori su meni iza leđa govorili da sam lud, čak me i prijavljivali za uznemiravanje – nemoćno širi ruke Milenko, dok njegova supruga Milena ne skriva suze.

O slučaju su obaveštene sve vlade i svi resorni ministri od 2004. godine do danas, predsednici i premijeri, a kako Markovići posebno naglašavaju pomoć su nedavno potražili i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra Nebojše Stefanovića.

Našem sinu Goranu dugujemo da se pronađe i kazni njegov ubica. Obijaćemo do smrti pragove svih predsednika, premijera i ministara MUP u Beogradu, samo da umremo mirni znajući da je pravda zadovoljena, a ubica našeg sina kažnjen – kažu Milena i Milenko.

U Zapisniku o uviđaju koji je potpisao istražni sudija tadašnjeg Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici D. K. od 14. juna 2004.godine piše da su “svi tragovi pronađeni na licu mesta uočeni, obeleženi i fotografisani tako da će skica lica mesta i fotodokumentacija činiti sastavni deo zapisnika. Tragovi papilarnih linija pronađeni na ladici prvog stola, dovratku vrata, čašama i vratancima kase skinuti su putem folije tako da će izveštaj činiti sastavni deo zapisnika“.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Jelena Rafailović)

Exit mobile version