Sremskomitrovački portal

HOTEL “SIRMIUM”: Anatomija jedne neuspele pljačke

Starije generacije čitale su stripove o veštom mađioničaru Mandraku koji je stavljao zeca u jednu kutiju, a vadio ga iz druge. Nešto mlađe, sećaju se čuvenog mađioničara Big Laleta koji je znao kako da volšebno premesti goluba iz sakoa u pokriveni kavez. Svojevremeno je, devedesetih godina, Big Lale gostovao zajedno sa Minimaksom i u Hotelu Sirmium, pred mitrovačkom publikom. Njegovi nastupi su ostali dobro zapamćeni, jer neke od njegovih trikova pokušavaju da primene i danas, doduše ne na zabavnoj sceni, već u stvarnom životu. Umesto Mandrakovog zeca i goluba Big Laleta, novokomponovani mađioničari bave se misterioznim prebacivanjem celog hotela Sirmium iz jedne kompanije u drugu.

O čemu se radi? O operaciji Hotel “Sirmium” – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Ćiribu, ćiriba i Hotel začas iščezne u jednoj kompaniji u stečaju, i pojavi se u drugoj kompaniji, u likvidaciji. Radi se o magiji Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici na kojoj bi pozavideo ne samo Big Lale, već i Hudini i Dejvid Koperfild.

Jasno je da mitrovački Hotel “Sirmium” nije jedini, niti prvi primer, preduzeća kojeg su se pojedini hohštapleri, pred očima građana, pokušali dočepati u bescenje. Celokupna lokalna privreda otišla je, tokom vladavine DOS-a, po istom obrascu u privatne ruke, za tri evra (Šećerana) ili jedan dolar (MIV), a da građani, iznenađeni, ni tepnuli nisu.

Međutim, u poslednjem slučaju, pojedinci koji su hteli da se dočepaju Hotela, prosto nisu imali sreće – vlast se promenila, država se donekle stabilizovala, a i sami građani već prepoznaju obrazac po kojem se vrši pljačkaška privatizacija ili otkup već opljačkanih preduzeća.

Sve ovo što poslednjih meseci pišemo o “Sirmiumu”, svoje korene ima upravo u onom smutnom vremenu (2000/2005) kada su gradske konce vukli partijski ljudi poput Prodanovića (DS), Boškovića (LSV), Lemajića (tada u DSS) i neizostavnog Slobodana Simića kao direktora UTP “Park” i neposrednog izvršioca privatizacije Hotela.

Nakon pokušaja Dušana Đermanovića da falsifikatima preotme firmu u kojoj je bila imovina Hotela, zbog čega je pravosnažno osuđen na višegodišnju robiju, sama zgrada Hotela završila je u vlasništvu kompanije “Hotel Sirmium ad. – u stečaju” sa stečajnim upravnikom Zoranom Stojanovićem. Procenjena vrednost hotela iznosila je 4,2 miliona evra. Tokom prošlog leta i jeseni, lokalni mešetari dolaze na ideju da otkupe ovaj Hotel, ali bez želje da izdvoje ovaj iznos. Po obrascu iz ere tranzicije, uz trikove Big Laleta, pokušavaju da ga se dočepaju za mnogostruko manje novca.

Hotel se, suprotno zakonu, prebacuje u vlasništvo društva “Sirmium Resort doo – u likvidaciji” čiji je likvidacioni upravnik Dragan Rađenović. On Hotel pokušava da proda konzorcijumu tri fizička lica koji čine (Mirjana Miražić iz Mačvanske Mitrovice, Sava Stevanović iz Velikih Radinaca i Zoran Laketić iz Sremske Mitrovice), koji, unapred, čak i pre prodaje, uplaćuju 2,5 miliona dinara obeštećenja osnivaču firme hotel Sirmium a.d. Goranu Saviću i navode da će uplatiti još oko 450 hiljada evra za kupovinu Hotela. S obzirom da je reč o ljudima prosečnih primanja kojima je ta suma novca misaona imenica, očigledno je da je iza njih stajao neki kupac koji je želeo da ostane anoniman.

U međuvremenu, kao zainteresovani kupac pojavljuje se kompanija “Imperijal Agro” čiji je većinski vlasnik, sudeći po podacima iz APR-a, Ljubica Milošević, a iza koje stoji poznata porodica Ostojić koja se već više generacija bavi poljoprivredom i poseduje moćan kapital.

Na sednici skupštine društva “Sirmium Resort doo – u likvidaciji”, održanoj tokom druge polovine septembra 2020. godine, odlučeno je da se Hotel proda Ostojićima.

Zahvaljujući angažovanju predsednice Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici Ljiljane Komšić, inače advokatu Dušana Đermanovića tokom falsifikatorskog poduhvata zbog koga on sada robija, ova kupoprodaja je prošla na mitrovačkom Privrednom sudu. Sudeći po ovoj presudi, poverioci, među kojima i JP “Toplifikacija”, našlo bi se u situaciji da ostane bez miliona koje Hotel duguje na osnovu utrošene energije.

Ipak, da ne ide sve kako su “kupci” zamislili, videlo se već kod notara koji, shvatajući da je reč o radnji suprotnoj zakonu, odbija da overi kupovinu.

Posle žalbe stečajnog upravnika kompanije “Hotel Sirmium ad. – u stečaju” Zorana Stojanovića, predmet je stigao na Privredni Apelacioni sud u Beogradu koji ukida prvostepenu presudu u čak šest (!) od sedam tačaka. Čak i ta sedma koja nije ukinuta, ide u prilog Hotel Sirmium a.d. u stečaju.

Po ovoj presudi, Hotel nikad nije (niti je mogao) biti vlasništvo društva “Sirmium Resort doo – u likvidaciji”, tako da je likvidacioni upravnik Dragan Rađenović pokušao da proda nešto što nije vlasništvo firme čiju likvidaciju vodi. Što je još strašnije – Privredni sud u Mitrovici mu je dao za pravo!

Naši novinari proverili su gde se nalazi Big Lale. Utvrdili su da je bio zauzet Zadrugom, a sada se bavi kulinarstvom u Boleču, i nije uopšte svraćao u Sremsku Mitrovicu. Jasno je da on nema veze sa volšebnim prenosom Hotela sa jedne firme na drugu. To je ovog puta učinio Privredni sud u Sremskoj  Mitrovici.

A onda je usledio šok za priučene mađioničare! Na osnovu drugostepene presude, najviše pravosudne privredne instance, jasno je ono što je svakom bilo očigledno od samog početka – da je ovde reč o pokušaju prevare kako bi se nešto što vredi 4,2 miliona evra, kupilo za oko pola miliona evra, s perpektivom da ne bude ni toliko, već mnogo manje.

Ovo jedino nije bilo jasno mitrovačkom Privrednom sudu koji je doneo prvostepenu presudu.

Podsećanja radi, Hotel “Sirmium” je sagrađen još šezdesetih godina prošlog veka ali već godinama 55 soba na pet spratova, sa ukupno stotinu kreveta, te restoranom sa 80 mesta, velikom za 300 i banket-salom za 40 gostiju traži kupca. Opterećenje pri prodaji predstavlja je činjenica da je objekat u lošem stanju, sa bremenom dugova i potrebno mu je značajno ulaganje.

Kako saznajemo, nakon što se slegne prašina izazvana ovom (anti)pravnom gimnastikom i odgovorni procesuiraju, Hotel “Sirmium” može postati predmet interesovanja jedne velike internacionalne kompanije koja, pored njegovog renoviranja, želi da uloži novac i u projekte koje se tiču uređenja delova centralne gradske zone po ugledu na arheološke parkove u Italiji.

Naravno, sve zavisi i od toga hoće li ove velike investitore domaći organi pravosuđa uveriti da je Srbija država od pravnog poverenja. Ili će prioučeni naslednici Mandraka i Big Laleta nastavti da se igraju sa centralnim mitrovačkim objektima kao sa golubovima i zečevima, sanjajući: ’’ćiribu, ćiriba, evo nama Hotela!’’

Ovog puta, njihove snove je, na kraju, definitivno razvejao Privredni Apelacioni sud u Beogradu.

(M. Milivojević)

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

Exit mobile version