Goran Marković, profesionalni vozač kamiona iz sremskog sela Grgurevci, u podnožju Fruške gore, pre pet godina je otišao u Kanadu da u toj zemlji vozi najveće kamione.
Otišao je po raspisanom konkursu velikih prevozničkih kompanija u Kanadi. Trogodišnje iskustvo u vožnji najvećih kamiona i njegova mladost bili su presudni da s druge strane okeana dobije isti posao kao u Srbiji, ali za višestruko veću zaradu.
– Posle dve godine probnog rada i vožnje kroz pola Kanade, dobio sam stalnu dozvolu za rad i neograničeni boravak. Tek tada sam mogao mirno da razmišljam o budućem životu. Želeo sam da tamo radom steknem nešto kako bih u svom rodnom selu zasnovao porodicu i bio nezavisan. Od prvog dana u Kanadi sprijateljio sam se sa Denisom Bačelićem iz Hrvatske, koji je vozač kao i ja. Denis mi je jednom rekao da se sviđam službenici naše kompanije Erin Belkort. Bio sam rezervisan, ali sam ipak izašao sa njom. Svidela se i ona meni i tako je pre tri godine počela naša ljubav. Pričao sam joj, možda i previše, o svom narodu i Srbiji. Ona je izrazila želju da dođemo u Srbiju i venčamo se. I, evo, to smo učinili ovih dana, na veliko zadovoljstvo mojih i njenih rođaka, koji su svi bili na našoj svadbi – u dahu nam je ispričao Goran Marković, kome je ravno 30 godina.
Srpska snajka, koja je sad zvanično žiteljka Grgurevaca, bivša Erin Belkort, sad je Erin Nada Marković i poreklom je severnoamerička Indijanka. Njen počivši otac Donald potiče od onih Indijanaca koji su u pradavna vremena iz Azije stigli u Kanadu, preko Beringovog moreuza. Majka Houp je poreklom iz Ukrajine i njeno ime na srpskom znači Nada, pa je zato Erin u crkvi svom imenu dodala i ovo ime slovenskog porekla. Erin Nada je lepa žena, prava sportistkinja. Ima sestru bliznakinju i starijeg brata. Srpski govori po koju reč.
– Ne znam ko je više oduševljen mojom svadbom, da li ja ili moji rođaci koji su ovde stigli, što vi zovete pođani. Ovo nigde u svetu nema. Da ima, ja bih to već videla u nekom filmu. Zašto se ne snimi film za ceo svet o srpskoj svadbi, da se vidi koliko su Srbi gostoprimljiv narod? Bilo je mnogo pečenih prasića, jaganjaca, pića svake vrste – s osmehom priča Erin Nada Marković.
Na svadbi u pođanima iz Kanade bili su nevestina majka Houp, tetka Valeri, bratanica Mejsi, prijateljica Samanta…
Svi se vraćaju u Kanadu oduševljeni provodom na srpskoj svadbi Erin Nade i Gorana Markovića. Ipak, najveselija je bila Goranova majka Milica:
– Plakala sam od radosti i kad mi je Goran javio da se ženi sa devojkom u Kanadi iz firme gde radi. Još više sam se obradovala kad su odlučili da svadbu pravimo ovde, kod nas, po našim običajima. Čini mi se da sam mogla da poletim kad sam videla snaju da ulazi u moju kuću. Nijednog momenta nisam ni pomislila da pitam iz kojeg je kraja sveta i šta je ona i ko je, meni je važno da se ona i moj sin vole i da žele da žive zajedno i imaju svoju porodicu. Vidim da je tako, i mojoj sreći nema kraja.
Pred sam dolazak na svadbu Erin Nada i Goran Marković kupili su u Grgurevcima napuštenu kuću i plac u blizini Goranovog roditeljskog doma. O njihovim planovima priča Goran, a Erin Nada sluša prevod i sa osmehom potvrđuje:
– Dogovorili smo se da ćemo raditi u Kanadi dok ne steknemo toliko da ovde možemo sami da započnemo neki isplativ posao. Želimo da imamo više dece i zato ćemo graditi nove kuće u selu. Ja sam vezan za Srbiju i to sam protekle tri godine stalno ponavljao Erin Nadi. Ona to razume i u bliskoj budućnosti živećemo zajedno u Srbiji s našom decom.
(M. Filipović)
..ima tu ‘neke’ simbolike, Indijanci u Americi su skoro istrebljeni od genocidnih naturalizovanih „amera’, k’o mi Sremci u SREMU od…znaci, SPOJILA IH MUKA, tj. RAZUMEVANJE ISTORIJE…NESTANKA „DOMORODACA“ ili STAROSEDEOCA !