Mart je mesec borbe protiv karcinoma, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od 11 žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti. Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, “Maligni tumori u Republici Srbiji”, tokom 2024. godine, vodeće lokalizacije u obolevanju od raka za mušku populaciju bile su pluća i bronh (19,5%), kolon i rektum (15,9%), prostata (12,4%), mokraćna bešika (8,2%) i pankreas (3,4%).
Kod osoba ženskog pola najčešće lokalizacije tumora bile su dojka (23,1%), pluća i bronh (10,1%), kolon i rektum (10,6%), grlić materice (5,6%), materica – telo (5,3%) i mokraćna bešika (4,0%). Između 30-50% svih slučajeva raka se može sprečiti. Prevencija predstavlja najbolju dugoročnu strategiju za kontrolu raka i uz blagovremene informacije o usvajanju i primenjivanju zdravih navika i stilova života, taj procenat mogao bi biti i znatno niži.
Kad je bolest već uznapredovala, u mitrovačkoj bolnici postoji nekoliko mogućnosti lečenja: operativna metoda, nakon koje se primenjuju hemoterapija, biološka i hormonska terapija, kao i ciljana terapija i one se mogu davati pre ili posle operacije u zavisnosti od karakteristika raka. U onkološkoj službi bolnice primenjuju se sve vrste hemoterapije i njihovih kombinacija.
U Opštoj bolnici Sremska Mitrovica operišu se karcinomi u početnom stadijumu, kao i oni koji su uznapredovali nakon dobijene biološke terapije ( kod karcinima dojke, na primer). U onkološkom odeljenju, mesečno se u proseku obavi preko 400 pregleda, na terapiji je oko 200 pacijenata. Prim.dr Goran Ivić, specijalista opšte hirurgije i načelnik Službe opšte hirurgije odgovario je na pitanja o hirurškom lečenju karcinoma
1.Koje hirurške metode su dostupne pacijentima koji čekaju na operaciju?
Decenijama se ovde operišu pacijenti iz domena abdominalne hirurgije (svih organa, izuzev pankreasa i jetre) i primenjuje se klasična hirurgija otvorenog tipa i laparoskopska procedura, naročito u domenu malignih bolesti debelog creva. Prva laparoskopska operacija debelog creva urađena je uspešno još 2002.godine. Da li će ishod biti dobar po pacijenta zavisi od tima specijalista koji se bave tom bolešću.
Onkologija je multidisciplinarna oblast i potrebna je maksimalna uključenost svih aktera – od gastroenterologa do hirurga.
Dobar rezultat je onaj koji se dobija najboljom mogućom organizacijom svih službi i odeljenja koje su uključene u tu problematiku i kompeltnog tima koji se bavi jednim pacijentom. Ti resursi uvek moraju biti na visokom stepenu stručnosti i produktivnosti, važno je dodatno ih ojačavati i raditi na edukaciji i posvećenosti. Ako jedna karika u lancu zakaže, posao ne ide u željenom pravcu. Verujem u mlade generacije koje dolaze i sa novim znanjima i entuzijazmom, naša hirurgija ostaje na dobrom glasu.
Kada govorim o mitrovačkoj hirurgiji, posebno bih istakao hirurgiju dojke koja je u poslednjih 10-tak godina napredovala, od savremene radiološke dijagnostike do terapijskih procedura, a potom i hirurških ukoliko je potrebna. Trend za ovu godinu je uvođenje hirurgije štitne žlezde i tu smo već na startnoj poziciji. Očekujem dogovore sa profesorima iz Beograda i Novog Sada, pratimo trendove u saglasju sa najvišim onkološkim dostignućima i verujem da nećemo dugo čekati na prvu opreciju iz tog domena.
U planu je i započinjanje laparoskopskih operacija malignog tumora želuca i taj posao pokrećem ,nadam se u skorije vreme, a onda ostavljam mladim kolegama da nastave.
2.U zavisnosti od stadijuma prisutnosti maligniteta, koji je procenat uspešnosti operativnog zahvata?
Po mom mišljenju, uspeh izlečenja svake bolesti leži u dobroj preventivi. Naša zemlja ima dobru promociju i intenzivnija je nego ranijih godina. Sveobuhvatna preventiva zahteva i ljudske resurse i materijalna sredsttva, kako bi se svest o očuvanju zdravlja podigla na još viši stepenik. To jeste ogroman posao, ali daje najbolji rezultat. Onkološko i hirurško lečenje je najskuplje – nije isto lečiti pacijenta u ranoj i poodmakloj fazi. Ako krenemo na vreme, visoka je verovatnoća da nećemo završiti na operacionom stolu. Raduje činjenica da ljudi imaju sve veću svet o preventivi i to je ohrabrujuće za celo društvo.
Uspeh u lečenju karcinoma hirurškim putem je prisutan i evidentan i kod obolelih u odmaklim fazama maligniteta, ali će kvalitet života zavisiti od onkoloških terapija koje se primenjuju i odgovora na njih. Reći ću to slikovito – Imamo puno oružja ali nekada ne možemo pucati iz svih oružja a da ne zanemarujemo stadijum bolesti. Naš posao je standardizovan ( algoritamske postavke, protokoli lečenja..) i držimo se
važećih propisa, do nekih novih i naprednijih.
Dr Ivić redovno prati najsavremenija dostignuća u oblasti hirirgije, pa tako i o primeni veštačke inteligencije u medicini i hirurgiji. Svedoci smo da je naša zemlja već prihvatila ovaj vid lečenja u nekim granama (radiologija, na primer).
3.Kako objašnjavate primenu veštačke inteligencije u operacionoj sali?
Medicina napreduje i ne staje. Uvode se nove tehnologije, a u medicini je i kod nas aktuelna tema – veštačka inteligencija. Reč je zapravo o veštačkim mozgovima (neuralne mreže), koji se već dugo koriste u razvijenim zemljama sveta. Izučavam ovaj medicinski napredak od 2010. godine, a poenta je da neuralne mreže donose odluke umesto nas, ali uz našu naredbu. Sama upotreba veštačke inteligencije u svakodnevnom lekarskom radu u svim granama, značila bi dodatni kvalitet u prižanju usluga uz čuvanje ljudskih resursa. Ona pomaže tako što podseća na algoritme lečenja u važećim okvirima dosadašnjih saznanja, ali će ipak čovek imati glavnu i završnu reč.
Moja su predviđana, da će nakon radiologije, robot ubrzo imati svoje mesto i funkciju i u hirurgiji. Rekao sam jednom, da ću karijeru završiti sa robotom u rukama, a to nije tako daleko. Prisutnošću robota štedimo 10 godina života i kvaliteta života hirurgu. Kao zemlja smo još na pragu tog postignuća, ali verujem da će bliska budućnost doneti i tu novinu.
Jedan ugledni profesor iz Luksemburga je to ovako objasnio „Kada bi stavljao staplere umesto da šijem rukom, moj asistent ne bi imao hleb“. Dakle, ruka robota šije, pod kontolom hirurga i štedi staplere koji su skupi. Robot štedi vreme i resurse, ali radi na zadate komande hirurga.
