„Svakim danom postaje sve teže. Da nije bilo protesta, možda niko ne bi ni bio uhapšen. Niko nas nije kontaktirao, niti izjavio saučešće, nisu nam ni psihološku pomoć ponudili“, kroz suze govori Zorica Ruman, neutešna majka Anđele Ruman (20) iz Stare Pazove, koja je tragično stradala 1. novembra 2024. godine, kada se betonska nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila na 17 nevinih ljudi.
Zorica objašnjava da se osećaju potpuno slomljeno, da im dani prolaze u neizmernoj tuzi i bolu. Još ne mogu da prihvate surovu stvarnost i poveruju da njihove mezimice više nema.
“Ovo je strašno, neizdržljivo. Juče sam uramila i okačila njihove slike. Na groblje odem da se ispričam s njom, a kad se vratim, odem u njenu sobu i opet pričam s njom. Uništeni smo. Toliko porodica je zavijeno u crno”, govori kroz suze neutešna majka, grcajući od bola.
Zorica se osvrnula na hapšenje 11 osoba, ali je istakla da, po njenom mišljenju, do toga verovatno ne bi ni došlo da nije bilo velikog pritiska javnosti i građana.
“Da nije bilo protesta, možda niko ne bi ni bio uhapšen. Ali, nažalost, njih ništa ne može da vrati. Iskreno, ništa mi ne znači. Čitala sam da mogu da dobiju od 2 do 12 godina, a za 15 ljudskih života ni doživotna kazna nije dovoljna. Njega ili nju, nebitno ko je kriv, njihovi mogu da vide i posećuju. A ova deca… ovoliko ubijene mladosti. Bili su u najboljim godinama, tek su počeli da prave planove, da ih ostvaruju. Želeli su da se venčaju, da stvore domove. Zdrava, prava deca nastradala su u trenutku zbog nečijeg nemara“, kaže neutešna majka.
Ona naglašava da je prošlo više od dve nedelje od tragedije, ali da se niko od funkcionera niti predstavnika vlasti nije setio da pozove ili stupi u kontakt sa njihovom porodicom. Smatra neprihvatljivim što im nije pružena ni osnovna podrška, napominjući da se nisu ni udostojili da izjave saučešće, a kamoli da ponude bilo kakvu pomoć.
“Niko nas nije kontaktirao, niti izjavio saučešće. Jedino je naš predsednik opštine došao da izjavi saučešće i pitao da li nam treba pomoć. Nama nikakva pomoć ne znači, niti nam treba, to što nam znači sada, više nema. Nisu nam ponudili nikakvu psihološku pomoć,“ navodi uplakana majka.
Majka nastradale Anđele Ruman osvrnula se i na izjavu ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, koji je na dan jezive tragedije izjavio za medije: „Hitna pomoć nije imala mnogo posla, jer je bilo više mrtvih nego povređenih.“
“Mi nakon svega u medijima čitamo izjave funkcionera koji su, nakon nezapamćene tragedije, rekli: ‘Hitna pomoć nije imala mnogo posla, bilo je više mrtvih nego povređenih.’ Takve izjave normalan čovek, koji ima imalo mozga i može da zamisli da je možda njegovo dete moglo biti tu, nikada ne bi mogao da izgovori. Ali očigledno je da ljudskosti više nema. Empatija je odavno nestala,“ govori ogorčena majka.
Naša sagovornica kroz suze kaže da više ne dišu i da cela porodica ne funkcioniše, potpuno skrhani gubitkom. Ističe da ne mogu da se pomire sa činjenicom da Anđele više nema.
“Ujutru, kada ustanemo, odemo kod nje na grob i vratimo se kući. Posle toga ništa, samo gledam u njenu sliku i plačem. Sa posla su mi izašli u susret i rekli da se vratim kada budem smogla snage. Svaka čast kolegama i poslodavcu, jedini su sa te strane ispali ljudi i fer,“ zaključuje naša sagovornica kroz suze.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Iva Ogarević)