Epidemija kuge je tokom istorije više puta pogađala Evropu, nažalost, od nje nije bio pošteđen ni Srem, u kojem je desetkovala stanovništvo Iriga i okoline. Prema popisu koji je posle kuge sproveden, u Sremu je umrlo 3.398 građana, a najviše u Irigu, njih 2.548. U znak zahvalnosti što ih je takva sudbina mimoišla, Rumljani su podigli spomen-obeležje, jedinstveno te vrste u Evropi.
Uz obe strane magistralnog puta, gde se razgraničavaju dva atara opština Ruma i Irig, na mestu gde je kuga zaustavljena, građani Rume su još u 18. veku podigli spomenik, u znak zahvalnosti što su pre 222 godine bili pošteđeni opake bolesti. Ova zarazna bolest nastupila je iznenada i veoma kratko potrajala, a završavala se uglavnom smrću. Najviše je besnela u Irigu i njegovoj okolini i zato je u literaturi i dobila naziv “iriška kuga”.
Godine 1795, turski trgovci i vojnici su preneli kugu u Beograd, a odatle, narod je bežeći od strašne epidemije doneo na Frušku goru.
– Irižanka Anđelija Kuzmanović prva je prenela zarazu u Irig. Ona je bila na sahrani sestre u Krnješevcima, kada je od nje ponela ćilim za uspomenu, i ne sluteći da je sa njim donela i opaku kugu. Brzo se razbolela i umrla, i to je bio zvaničan početak strašne epidemije. Ostalo je zabeleženo da je prosjakinja Sara prenela zarazu u Jazak preko svilene marame, koju je dobila na daći u Irigu. Ona je tu maramu prodala ženi, koja je od nje napravila deci kapice, pa je za kratko vreme u njenoj kući umrlo 10-12 ukućana. Na sličan način kuga se prenela i u ostala naselja iriške opštine, kao i u ostale delove Srema – priča Todor Bjelkić, dugogodišnji novinar, danas u penziji.
Kako bi sprečili da se kuga dalje proširi, bečka vlada je naredila da straže zatvore sva zaražena mesta i da se blokira celo zaraženo područje. Oko tih mesta bili su iskopani rovovi, a jaka straža bila je na granici rumskog okruga. Ko je pokušao da beži i bio uhvaćen, osuđivan je na smrt.
– Sa bečke Vojne akademije upućeno je bilo 15 lekara da se bore protiv opake bolesti. Međutim, Sremci su prema njima bili nepoverljivi, te su bolesne od njih skrivali i zbog toga ih je mnogo stradalo – napominje Bjelkić, koji je i sam u nekoliko navrata pisao o “iriškoj kugi”.
Kada se sagleda činjenica kako je Irig tragično stradao, onda je sasvim razumljivo zašto su Rumljani izrazili zahvalnost na ovaj način, podizanjem spomenika koji su nazvali “Kipovi”. Obeležje, koje je podignuto 1858. godine, sastoji se iz dva dela, manjeg i većeg, i postavljeni su na obe strane puta. Veći deo je bogato dekorisan, na vrhu je postavljeno raspeće, a ispod njega figure, za koje se smatra da predstavljaju Svetog Roka i Sebastijana, koji se u Rimokatoličkoj crkvi poštuju kao zaštitnici zdravlja.
Spomenik je tokom proteklih vekova više puta obnavljan, a poslednji put mu je sjaj vraćen 2011. godine kada su, prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici, sprovedeni konzervatorsko-restauratorski radovi i postavljena moderna rasveta. Pre izbijanja kuge, “fruškogorska prestonica” Irig imala je više stanovnika nego tadašnji Beograd. Od oko 4.500 žitelja ozdravilo je samo njih oko 800. Posle kuge, ovo mesto, nekada napredno, nikada se nije oporavilo.
Kuga je u Irigu prestala da hara u februaru 1796. godine. Da bi se naselje očistilo i dezinfikovalo i na taj način sprečilo dalje širenje opake bolesti srušeno je, ili spaljeno, 400 kuća, od tadašnjih 912, koliko je bilo pre toga.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(S. Kostić)