Život je majku i kći više gazio nego mazio, ali i pored iskušenja, njih dve se ne predaju. Samo da još dete izvedem na put, kaže Mirjana
– Ceo život sam radila, ali nijedan dan nemam radnog staža, niko me nije prijavljivao, sve je bio rad „na crno“. Obavljala sam razne poslove, od spremačice, kuvarice, noćnog čuvara…, a onda sam pre dve godine doživela moždani udar. Čim sam uspela koliko-toliko da se oporavim, počela sam ponovo da radim. Morala sam, od čega ćemo dete i ja živeti – kazuje Mirjana, kojoj je govor i danas otežan, a desna strana poluukočena.
Gurala je tako, sve do marta ove godine. A onda su počeli nesnosni bolovi, gubitak apetita, povraćanje… Tek kada se onesvestila, smestili su je u bolnicu.
– Odmah su mi ustanovili da mi je pukao čir na dvanaestopalačnom crevu, koji je zatrovao sve unutrašnje organe i hitno su me operisali. Tri nedelje sam bila u komi, a lekari su mi davali neznatnu šansu da ću preživeti – priča Mirjana i pokazuje 8-martovsku čestitku, koju joj je Jovana ostavila u šok sobi, jedina koja je imala nadu, da će je majka kad-tad pročitati.
Probudila se iz kome i vratila u svoj dom, srećna što je uspela da dobije i ovu bitku.
– Moj suprug, a Jovanin otac, odao se alkoholu, zato smo se i razišli. Ne daje alimentaciju, ne posećuje je. Nas dve imamo samo jedna drugu i nikoga više na ovom svetu. Bar kada bih mogla njoj da obezbedim krov nad glavom… – nije uspela da zadrži suze ova hrabra žena, koja se pribojava da više neće moći da radi.
Mirjana i Jovana trenutno su na adresi u Ulici Glavna 130 u Rumi.
Mirjana više ne slavi dan kada je rođena, već 3. mart, kada je operisana. Veliku zahvalnost, kako kaže, duguje dr Đorđu Todoroviću, kao i odeljenju Hirurgije u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, koji su je otrgli od smrti.
(Smiljka Kostić/Novosti)
izvor.novosti