Zašto poznavaoci prilika u gradu tvrde da svako ko želi da postigne uspeh u oblasti za koju ima znanje ili talenat mora, kao prvi uslov, pobeći iz Mitrovice? Zašto se grupa samozvanih umetnika i netalentovanih kulturnih radnika više od dve decenije trudi da saseče svakog talentovanog pojedinca koji nije izdanak njihove partijsko-kvaziumetničke rupe?
Danas u Mitrovici postoji osam javnih ustanova koje se, na ovaj ili onaj način, bave kulturom. U njima je zaposleno gotovo 140 dobro plaćenih službenika, plus još 70 članova Upravnih i Nadzornih odbora, mahom nekvalifikovanih domaćica poznatih gradskih kontraverznih biznismena koji su novčano, u raznim predizbornim kampanjama, pomogli neku od vladajućih stranaka. Ovaj partijski talog čine mahom bivši članovi DSS-a iz vremena kada je Nenad Lemajić vedrio ovom strankom, a u izvesnoj, manjoj meri, tu ima i nanosa iz DS (dugogodišnjeg predsednika ove stranke Prodanovića nije baš mnogo interesovala kultura) mada se, poslednjih godina, njih sve više odlučuje da uzme knjižicu SNS-a (kako bi sačuvali privilegije stečene u vreme bivših partija).
Koliko je sve neuravnoteženo i, samim tim, skupo za džep mitrovačkih građana, pokazuju i činjenice da je na platnom spisku Biblioteke 34 zaposlenih, dok u Pozorištu radi njih 12. Pored toga, čak 23-oje je zaposleno u Istorijskom arhivu „Srem“, dok Zavod za zaštitu spomenika na svom platnom spisku drži skoro 20 radnika.
Reklo bi se – u gradu sve puca od kulture!
Nažalost, situacija je sasvim drugačija. Ove ustanove služe da bi se razni nekvalitetni partijski kadrovi uhlebili (njihova nesposobnost se najmanje primećuje baš u ovoj branši), u čvrstoj veri da će ovde najmanje smetati, a biće od koristi za stranku.
Nažalost, zbog svega trpi kulturni život grada i talentovani građani koji se nesmanjenom žestinom, donekle i sa mržnjom guraju pod tepih kako njihov kvalitet ne bi posramio trivijalnost i šund partijski podobnih umetnika.
Lokalni časopis za kulturu „Sunčani sat“, finansiran novcem građana, koristi se za promociju kvazi-umetnika i nepriznatih naučnika. Zbog toga ga, verovatno, oni sami i čitaju. Sa svojim nekvalitetnim, bezidejnim, a na momente i sramotno glupavim sadržajem iritira svakog pobornika kulture/umetnosti, a naročito one kojima je stalo do kulturne promocije Mitrovice.
Najzad, kao jagoda na šlag, već je postala urbana legenda anegdota da je sadašnji direktor Galerije, inače kadar SNS-a, po postavljenju ušao u prostorije gradske Biblioteke obznanivši zaposlenim da je on njihov novi direktor, ne shvatajući, i pored toga što je bio okružen policama punih knjiga, da je pogrešio ustanovu. A kako će i znati kad se, koliko juče, doselio u naš grad.
To su naši partijski umetnički rukovodioci!
Kulturom se, inače, i u samoj gradskoj kući bavi neprirodno veliki broj ljudi, pa je i lokalno udruženje pisaca pod čvrstim stegama prizemnih stvaralaca, koji tu i tamo, procede nešto što samo izrazito ljubazni ljudi mogu nazvati literarnim delom. Na svu sreću, za te tzv. partijske pisce već na izlazu iz grada, kod Rumske malte, niko nije čuo, tako da sramota ostaje unutar kuće.
Kakva je budućnost mitrovačke kulture?
Dokle god Ustanove koje se bave ovom problematikom budu skladište za nepismeni partijski nanos izvestan je samo ogroman trošak za građane.
U mnogim gradovima videli su kao najbolje rešenje formiranje jedinstvenog Centra za kulturu koji bi, u mitrovačkim uslovima, zamenio najmanje pet ustanova koje se finansiraju iz lokalnog budžeta a u sferi su kulture (biblioteka, pozorište, galerija, „Sirmiumart“ i Centar „Srem“), pa bi umesto pet direktora imali jednog, umesto pet knjigovodstava samo jedno, umesto 50 članova Upravog ili Nadzornog odbora deset puta manje.
Uz put bi se i elegantno rešili ogromnog partijskog nanosa koji je zalutao u ove ustanove.
Pet puta manja bi bila i mogućnost da za direktora dođe nekakav čergarski isprdak, ili nezasita žderačica ćevapa, ili neko kome je to prvo radno mesto u životu ili VKV domaćica zaslužnog partijskog radnika i sl.
Možda bi se tada rodio neki zračak nade za lokalnu, mitrovačku kulturu!
(M. Milivojević)
ARHIV JE MESTO ZA ZBRINJAVANJE DSS-OVIH ZENA.
NADA LEMAJIC,JASNA ARBANAS, MORAVKA TODIC, A SADA I CERKA LJUBISE SULAJE. KAKO KOJA PRESTAN EDA BUDE DIREKTOR ARHIVA ,TAKO DODJE NOVA DSS-SVSKA ZENA (CERKA)
Čovek se naježi kada ispred sebe vidi profil „tašna-mašna“ tipa poput Tomislava Jankovića, a još više kada je svestan da jedan takav čovek na sve spreman radi i živi od svog nerada a mi sa svojim diplomama sedimo bez posla. Deca ( takođe obrazovana) nam odlaze u inostranstvo, a ovakvi likovi ( mislim da je ovakvo oslovljavanje za njih prevelika čast) vedre i oblače. Pitanje je, do kada ovako narode?
Nadovezao bih se na komentar jednog čitaoca koji je poceo da piše ko i gde sve radi, a masu nije pomenuo koja je našla uhlebljenje na našoj grbači. Ja bih izdvojio pored gore navedenih i još po kojeg kadra iz redova DSS: bivša načelnica te iste kulture se baškari po zavodu kao i ćerka u tekstu spominjanog Lemajića, pa iz redova muzeja tu je pomoćnica direktora koju zaposli JS, pa razni vozači po galerijama, nesvršeni studenti po ustanovama za negovanje kulture, bibliotekama ovi u biblioteci su mi posebno zanimljivi… A o upravnim i nadzornim odborima moze se knjiga napisati
Bravo, treba da se ponosite. Zato što pišete istinu i dozvoljavate ljudima da naglas kazu sta misle. Svaka vam čast!
Ovakvo stanje nije samo u kulturi. Ono je specifikum svih pora života u Srbiji. U zlo vreme, a mi ga upravo živimo, pošteni, obrazovani i vredni ljudi se povlače ili beže, a primitivci, politički podobni, neobrazovani i nesposobni ljudi se baškare. Odsustvo vrednosnih sistema i jakih institucija države omogućava svakoj stranci koja dođe na vlast da Srbiju i narod smatra svojim plenom koji treba rasparčati. Plitki umovi, bez vizije, sa ličnom koristi kao imperativom svog političkog delovanja. Poslednjih godina, najveći krivac za ovakvo stanje je upravo AV. Ima apsolutno moć u Srbiji i mogao je pokrenuti niz kvalitetnih promena ka demokratizaciji Srbije. Mogao je osloboditi sudove, suštinski, ne formalno, osloboditi medije, profesionalizovati policiju i vojsku, profesionalizovati administraciju. Kao i mnogi pre njega, uradio je upravo suprotno. Okružio se poltronima i nesposobnim ljudima, a ista situacija je po i vertikali-do lokalnog nivoa. Katastrofalna greška, jer će ga upravo ti ljudi prvi napustiti kada brod krene da tone. Umesto da ostane upamćen u srpskom društvu kao neko ko ga je napokon izveo na pravi put, otići će u zaborav, kao i mnogi pre njega. Između materijalne koristi i šanse da u kolektivnoj svesti našeg naroda ostane upamćen po dobru, kao i mnogi pre njega odabrao je materijalno. To je razlika između sitnih političara i pravih državnika. Generalno, Srbija je u jako lošoj situaciji, političkoj, ekonomskoj i demografskoj, bez neke nada da se to u dogledno vreme promeni.
Суштина „Okružio se poltronima i nesposobnim ljudima, a ista situacija je po i vertikali-do lokalnog nivoa…“
Зашто??? Зато што је лакше манипулисати са таквим ликовима због путра на глави…
Да ли је то грешка? За Србију АПСОЛУТНО ДА, за „паметног“ АПСОЛУТНО НЕ… Он и екипа око њега ће енормно напунити џепове, скењати Србе и Србију, одрадити посао за стране газде и па па… :((