Živimo u vremenu u kojem laž ne mora više da se krije. Naprotiv, danas se pojavljuje otvoreno, samouvereno, često lepše upakovana od istine. Veštačka inteligencija omogućila je svakome ko ima osnovno znanje tehnologije da napravi sadržaj koji izgleda uverljivo dovoljno da pokrene lavinu reakcija, emocija i straha. To je trenutak u kojem dezinformacije dobijaju moć kakvu nikada ranije nisu imale.
Internet je postao ogroman prostor u kojem laž može da se pojavi u obliku koji izgleda potpuno prirodno. Snimak koji se širi kao požar može prikazivati navodne scene haosa u centru grada. Kamera se trese, ljudi viču, u pozadini odzvanja zvuk sirene. Na prvi pogled sve deluje toliko stvarno da niko ne sumnja. A sama činjenica da video izgleda “amaterski” zapravo ga čini još uverljivijim. Ljudi dele snimak, komentari skaču iz minuta u minut, strah se širi pre nego što iko postavi pitanje da li se išta zaista dogodilo.
Nekada je za širenje panike bila potrebna organizovana kampanja, čak i određena logistika. Danas je dovoljna jedna osoba sa dobrim alatom. Čak i tekstualna objava može da promeni atmosferu u celom gradu ako je praćena lažnom fotografijom ili glasovnom porukom koja zvuči kao da ju je poslao neko od autoriteta. Glas koji se obraća javnosti može da zvuči poznato i sigurno, ton profesionalan, pozadina neutralna i službena. I naravno, ljudi poveruju. Tek kasnije se ispostavi da taj glas nikada nije pripadao čoveku, već programu koji imitira intonacije, pauze i emocije.
Panika nastaje u sekundi, a istina kasni. To je najveći problem današnjeg informativnog prostora. Dezinformacija ne mora da bude savršeno verna. Dovoljno je da bude brza i da pogodi pravo mesto u ljudskoj psihologiji. Strah ima prednost jer ne čeka potvrdu, on reaguje odmah. Zato se danas mnoge laži šire pre nego što institucije dobiju priliku da provere, reaguju ili objasne šta se zapravo desilo.
Ono što dodatno otežava situaciju jeste činjenica da ljudi prirodno veruju u vizuelne dokaze. Slika i snimak su nekada bili ultimativni argument. Ako nešto vidiš, to postoji. Ali danas, baš te dve stvari najlakše je falsifikovati. I tu nastaje savršeno plodno tlo za manipulaciju. Dovoljno je malo veštačke prašine da se čitava zajednica uznemiri.
Društvo se suočava sa izazovom koji nije tehnički, već emocionalni. Mehanizmi odbrane ne zahtevaju samo proveru izvora i strpljenje. Zahtevaju naviku da se prepozna trenutak kada emocija preuzima kontrolu nad razumom, jer upravo tada dezinformacija najčešće pobeđuje.
Najvažnije pitanje više nije kako se laž pravi, već kako se širi i zašto je toliko efikasna. Tehnologija je tu samo alat. Prava snaga dolazi iz ljudskog straha, a oni koji žele da manipulišu znaju to bolje nego ikad. Upravo zato je ovo vreme u kojem moramo učiti da zastanemo, da pogledamo drugi put, da saslušamo bez žurbe. Istina nije nestala, ali danas zahteva više truda nego ikada pre.
Zoran Hardi
Cybersecurity Specialist │ AI Threat Analyst
B.Eng. in Information Technology
