Svi smo makar jednom bili u onoj situaciji kada, iako znaš koliko vrediš, sve iznutra počne da se klima. Jedan od razloga za to leži u onome što psihologija zove „unutrašnji kritičar“. To je onaj mali, zlobni glas u glavi koji uvek nađe način da te podseti na svaku grešku, svaki neuspeh, i zbog njega često zaboravimo sve dobre stvari koje smo postigli.
Zamisli situaciju: padaš ispit koji si dugo spremao. Umesto da sebi pružiš malo razumevanja, tvoj unutrašnji kritičar odmah kreće sa napadima „Nisi dovoljno pametan“, „Opet si razočarao“, „Nikad ti ništa ne ide od ruke“. Psiholozi su utvrdili da je upravo taj trenutak kada biramo kako ćemo reagovati na neuspeh ključan za vraćanje samopouzdanja. Oni koji sebi pruže podršku i razumevanje, mnogo brže se oporave i pokušaju ponovo. Oni koji sebe „razapnu“, često se još dublje povlače i prestaju da pokušavaju.
Još jedan dobar primer dolazi iz oblasti kognitivne psihologije. Mnogi ljudi pate od „negativnog filtera“ skloni smo da pamtimo i preuveličavamo negativne događaje, dok pozitivne doživljavamo kao slučajnost ili ih potpuno zanemarimo. Ako ti neko da kompliment za dobro urađen posao, možda samo odmahneš rukom i kažeš sebi „Imao sam sreće“, ali kad pogrešiš, o tome misliš danima. Poznata tehnika za izlazak iz ovog začaranog kruga je „dnevnik postignuća“ jednostavno svako veče zapišeš tri stvari koje si tog dana uradio dobro, makar bile male. Vremenom, mozak uči da primećuje i pozitivne strane sebe, a to direktno podiže samopouzdanje.
Psiholog Albert Bandura je uveo pojam „samosposobnost“ verovanje u sopstvenu sposobnost da se izboriš sa izazovima. Nije poenta da veruješ da si najbolji, već da veruješ da možeš da naučiš i da napreduješ. Bandura je pokazao da ljudi koji sebi dopuštaju greške i uče iz njih, postaju otporniji i samouvereniji. Pravi primer za to su sportisti: nijedan uspešan sportista nije došao do vrha bez grešaka, promašaja, poraza. Razlika je samo u tome što oni svaki pad doživljavaju kao lekciju, a ne kao kraj sveta.
Jedna zanimljiva studija iz Harvarda pokazala je da razgovor sa bliskim ljudima, čak i običan prijateljski savet ili rame za plakanje, može da podigne nivo samopouzdanja isto koliko i ozbiljna terapija. Socijalna podrška je jedan od najjačih „lekova“ za osećaj lične vrednosti. Zato ne ćuti pričaj sa nekim kome veruješ, podeli osećanja i čućeš možda baš ono što ti je potrebno da se pokreneš.
Na kraju, važno je da ne očekuješ od sebe savršenstvo. Psihologija kaže da perfekcionizam često uništava samopouzdanje, jer sebi stalno postavljaš nemoguće ciljeve i onda se razočaraš čim ne ispuniš baš sve. Daj sebi pravo na grešku. Daj sebi šansu da pogrešiš, ustaneš i probaš opet. Samopouzdanje nije odsustvo padova, nego sposobnost da ustaneš kad padneš.
Zato, sledeći put kada ti se samopouzdanje poljulja, seti se ti nisi taj unutrašnji kritičar koji stalno traži mane. Ti si osoba koja pokušava, uči i ide napred, bez obzira na prepreke. Budi sebi prijatelj, pruži sebi podršku koju bi dao nekome do koga ti je stalo. Kada prihvatiš sebe sa svim svojim slabostima i snagama, samopouzdanje će ti se, pre ili kasnije, vratiti. I to ne samo da će se vratiti, nego će biti jače i iskrenije nego pre.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
