Branimir Rakić iz Bačinaca kod Šida na porodičnom gazdinstvu gaji svinje i od njih pravi kvalitetne suhomesnate proizvode. Šunke, kobasice, suva slanina i rebra, kulen, butkice, čvarci… Dugačak je spisak domaćih suhomesnatih proizvoda koji nastaju u poljoprivrednom gazdinstvu porodice Rakić, koja od tog posla živi punih 40 godina.
Na gazdinstvu rade svi članovi, glava porodice Branimir, njegova supruga, sin i snaja i troje unučari, a kada je „srce“ sezone u pomoć im priskaču i dve udate ćerke i njihovo šetoro dece da pomognu oko prodaje. Radni dan im traje od svitanja do kasno u noć, a da bi se proizvela hrana za 200 tovnih svinja od oko 200 kilograma, koje godišnje zakolju, prerade i osuše radi se po i duže od 12 sati dnevno.
– Farmu svinja imamo skoro 40 godina, a zadnje dve godine sin i snaja su osnovali svoje gazdinstvo i imaju farmu crnih svinja moravki. To je stara autohtona rasa svinja, slična magulici, čije je meso kvalitetnije od mesa belih svinja. Bele svinje imaju više mesa, a manje masnoće, a ove obrnuto, imaju više masnoće i manje mesa koje je boljeg kvaliteta. U jednoj klanici nam rade uslužno klanje, a mi imamo svoju preradu i sušaru. U zadnjih 10 godina povećali smo proizvodnju tako da godišnje zakoljemo oko 200 svinja od oko 200 kilograma i sve to osušimo i gotove proizvode uglavnom prodamo sa kućnog praga – priča Branimir Rakić. Da na mlađima svet ostaje shvatio je i jedanaestogodišnji Pavle Rakić, Branimirov unuk, koji se svojski trudi da pomogne koliko može.
– On voli da radi oko svinja, da ih hrani, da čisti oko njih i sve to. Imam ukupno devetoro unučadi i svi pomažu – s ponosom ističe Branimir Rakić.
Svu hranu za svinje na farmama proizvode na svojoj zemlji, jer je, kako Branimir kaže, jedino kada se ima zaokružen lanac proizvodnje moguće je da od tog posla cela porodica lepo živi.
– Ustajemo u ranu zoru da hranimo stoku, a onda se u preradi radi do kasno u noć. Radni dan traje 12 sati i duže. Osim supruge koja radi u školi niko drugi od nas ne radi nigde u firmi već svi radimo na gazdinstvu i od toga živomo. Obrađujemo 100 hektara zemlje i prodajemo višak svinja koje mi ne stignemo da preradimo. Imamo 60 belih krmača i 25 crnih moravki, na dva registrovana gazdinstva jedno preko puta drugog. Svinje koje idu u preradu hranimo troduplo duže nego koje idu u kalnicu. Da bi dobili kvalitenije zrelo meso za sušenje svinje hranimo najmanje godinu dana dok ne dostignu težinu od oko 200 kilograma – ističe Branimir.
Ženski deo porodice Rakić bavi se i pravljenjem domaće zimnice.
– Supruga i snaja prave kompletnu zimnicu od povrća sa našeg gazdinstva. Godišnje naprave po 1.000 tegli ajvara i isto toliko flaša kuvanog paradajza. Prave i turšiju, kiseli kupus, krastavčiće i barene paprike – kaže Branimir. On dodaje da prasiće i mlade svinje prodaju pečenjarama i pojedincima, jer se od njihovog mesa ne mogu praviti domaći proizvodi.
– Klanje i sušenje traje od novembra do marta, a posle se posvećujemo poljoprivrednim radovima i prodaji sušenih proizvoda. Po potrebi koljemo i tokom leta, jer smo modernizovali preradu, kupili smo komore za zrenje koje mogu i leti da obezbede temperaturu i vlažnost potrebnu za klalitetne proizvode, kao i letnju pušnicu u kojoj može da se reguliše temperatura. Imamo i komoru za gotove proizvode gde se čuvaju vakumirani proizvodi spremni za prodaju – kaže Branimir i dodaje da, iako svi članovi porodice puno rade, ipak nađu vremena da na smenu odu na odmor.
– Idemo supruga i ja i nekad vodimo unuke, a kada se mi vratimo idu sin i snaja sa decom. Kada je neko od nas odsutan po potrebi angažujemo i radnike koji nam pomažu. Jedino tako što smo zaorkužili ceo proizvodni lanac i uspevamo da opstanemo. Uz puno truda i rada i ljubavi može lepo da se živi – naglašava Branimir.
Svoje proizvode Rakići prodaju u lokalu na pijaci u Šidu i na većim manifestacijama na kojima su pokupili brojne medalje i priznanja za kvalitet.
– Na tim sajmovima podelimo flajere i ljudi nas zovu, neki dođu na kućni prag da kupe, a nekima pošaljemo poštom pošto su to dugotrajni proizvodi. Reklamiramo se malo na internetu i na društvenim mrežama i sa dobrim kvalitetom smo se pročuli. Ko jednom kupi dođe ponovo. Dešvalo se da ljudi dođu prvo da kupe neku manju količinu, a kada se uvere u kvalitet dođu i kupe veću kolićinu za celu godinu. Bukvalno napune automobil i odu. Ali oseti se i besparica. Mi zbog kvaliteta nismo izgubili mušterije ali primećujemo da kupuju manje nego ranije. Zbog toga nismo ni dizali cene tri godine, a čak smo neke i spustili. Na primer šunka je po kilogramu koštala 3.000 dinara, a sada joj je cena 2.500 – kaže Branimir.
