Poljoprivredno zemljište u Sremu postalo je luksuzna roba, a cene idu i preko 10.000 evra po jutru. Ipak, mali broj poljoprivrednika se upušta u te kupovine, većinu zemljišta kupuju investitori koji traže nova mesta za ulaganje.
Poljoprivrednici se godinama unazad suočavaju sa brojnim problemima. Pored vremenskih uslova i loših prinosa, „ratuju“ i sa državom oko različitih zahteva i subvencija, a o proširenju proizvodnje malo ko razmišlja. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Sremu pre nekoliko godina prodato je u opštini Ruma, gde je za parcelu od 5,6 hektara plaćeno milion evra, što je pokazao izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.
Iako je ova cifra enormna, ona ne oslikava realno stanje. Prema rečima poljoprivrednika, realna cena bila bi između 6.000 i 8.000 evra po jutru, ali u realnosti cene često prelaze i 10.000. Jedno jutro kao katastarska jedinica, koja se najčešće koristi, ima 57,55 ari ili 0,5755 hektara. Za taj komad zemlje, cene često variraju, najčešće u zavisnosti od lokacije samog zemljišta.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović kaže da su svega oko 10 odsto poljoprivrednog zemljišta, koje se prodalo u poslednjih godinu i po dana, kupili poljoprivrednici.
„Inače, sigurno 90 odsto su kupci koji se ne bave poljoprivredom, koji tu samo ulažu i kupuju zemljište. Kupuju ljudi koji imaju novca i hoće da imaju nekretninu“, objašnjava on. Cena zemljišta uglavnom stagnira, navodi naš sagovornik, sa možda blagim padom.
„Jutro zemlje kreće se od 8.000 do 12.000 evra u zavisnosti od kvaliteta zemlje i na kom je potezu“, kaže Filipović. S druge strane, kako ukazuje, parcele prodaju ljudi koji nemaju za rate kredita i da se razduže.
„Neki su prodavali svoje parče zemlje da bi imali da plate arende. Ljudi se nadaju da će sledeća godina biti rodna i onda se teško odlučuju da napuste arendu“, navodi Filipović. Kako dodaje, i arende su snižene.
„Bile su i do 350 evra pre dve, tri godine pa su pale na 300. Sve je manje interesovanje za arendu jer je svaka godina gora od prethodne. Ljudi ne mogu to da plaćaju pa od jeseni ovde kod nas nekih 80 odsto arende je po ceni od 250 evra“, navodi naš sagovornik. Filipović ukazuje da on obrađuje samo svoju zemlju i da će i tako, sa ovakvim prinosima, jedva da vrati dugovanja i da bude na pozitivnoj nuli. Veliki problem su i krediti, dodaje on.
„Sve više poljoprivrednika traži prolongiranje, refinansiranje i slično. To je već postalo praksa u poslednjih pet godina, da se manji zatvara, a veći otvara. Polako poljoprivreda postaje problematična i njima nije u interesu da daju kredite kad znaju da to poljoprivrednici neće moći da vrate. Zato se sve teže odlučuju da nam izlaze u susret, poljoprivreda više nije atraktivna kao profesija“, upozorava Filipović.
Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS), takođe, navodi da u poslednjih nekoliko godina poljoprivrednici nemaju novca za kupovinu poljoprivrednog zemljišta.
„Zemljište kupuju ljudi koji se ne bave poljoprivredom, a koji imaju novac koji žele da ulože, pa oni koji ga kupe daju ga nama u zakup. Ali i tu je slabija potražnja“, naglašava on. Poljoprivrednici odustaju čak i od zakupa, tvrdi Jakšić.
„I cena zakupa je pala za nekih 20 do 30 odsto u zavisnosti od regiona. Gde je bolje zemljište, oko 550 evra košta hektar u zakupu. Sad je i to još palo. Za kupovinu su cene išle i do 20.000 evra za hektar, ali sada kad nema zainteresovanih cene su značajno snižene. Sad idu najviše do 15.000 po hektaru“, navodi naš sagovornik. On podseća da su poljoprivrednici u lošoj finansijskoj situaciji i zbog cene poljoprivrednih proizvoda i zbog suše koja je bila ove godine.
„Niko nema novca, gledaju kako će da se razduže i niko ne razmišlja o kupovini zemljišta. O tome razmišljaju samo oni koji imaju neke druge izvore finansiranja ili neku ušteđevinu“, kaže Jakšić.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković kaže da retko ko ima novca za zakup, ali da pojedinci iskaču.
„Nedavno je bila crkvena zemlja na licitaciji i tražili su da to bude na godinu dana unapred. To je sistem kao što radi država, izdaje godinu dana unapred. Bila je licitacija i nagurali su cenu na preko 630 evra po hektaru. Ljude koji su ušli u uži krug zvali su pojedinačno i pitali ih koliko godina unapred mogu da plate. Našao se jedan pametan koji je platio zakupninu na pet godina unapred“, objašnjava on. Kako dodaje još jedan primer, sada se na jednom oglasu traži 695 evra po hektaru i traži se da se plati svih 10 godina unapred.
Što se tiče kupovine, kako navodi, realna cena zemljišta sada ide od 6.000 do 8.000 evra po katastarskom jutru, ali neki traže i do 10.000 evra.
„Realna cena bi bila od 7.000 do 8.000 evra, ali puno tu faktora igra ulogu. Jedan od najbitnijih uslova su ti kolika je parcela, ko je komšija i koji je deo. Ali glavna stvar je položaj parcele i koliki je komad, cena uglavnom varira u odnosu na to“, objašnjava Matković. Neki te cene ne mogu, a neki ne žele da plate, naglašava naš sagovornik.
„Oni koji nisu prezaduženi, koji nisu previše u kreditima, imaju više prostora za takve avanture. Mnogo toga što se proda uglavnom i ne stigne do oglasa, proda se komšijama ili tako nešto. Ono što stigne do oglasa, to su onda i puno jače cene“, ukazuje Matković.
