Dok se svake zime raspravlja o industriji, saobraćaju i „stranim investitorima – zagađivačima“, dim koji nam najviše puni pluća često dolazi – iz sopstvenog komšiluka. Kada temperature padnu, hiljade kućnih odžaka postaju tihi, ali uporni izvori zagađenja vazduha, pretvarajući grejnu sezonu u sezonu smoga.
U gradovima i prigradskim naseljima, individualna ložišta na čvrsta goriva dominiraju zimskim zagađenjem. Drva lošeg kvaliteta, vlažna seča, ugalj s visokim sadržajem sumpora, pa čak i spaljivanje otpada – sve to završava u vazduhu koji dišemo. Rezultat su visoke koncentracije PM2.5 i PM10 čestica, koje lako prodiru duboko u pluća i krvotok.
Zašto su kućni odžaci „nevidljivi krivci“? Za razliku od velikih industrijskih postrojenja, kućna ložišta su rasuta, brojna i slabo kontrolisana. Jedan dimnjak možda deluje bezazleno, ali hiljade njih u isto vreme stvaraju oblak koji se, uz temperaturnu inverziju, zadržava nad naseljima danima. U takvim uslovima, zagađenje ne „odlazi“ – ono se gomila.
Lekari upozoravaju da zimski smog povećava rizik od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, pogoršava astmu i hronične bronhitise, a najugroženiji su deca, stariji i hronični bolesnici. Nije reč samo o neprijatnom mirisu dima – već o stvarnom, merljivom udaru na zdravlje.
Rešenja postoje, a stručnjaci ističu nekoliko ključnih koraka: prelazak na čistije energente (gas, pelet, toplotne pumpe), zamenu starih peći efikasnijim uređajima, korišćenje suvih i kvalitetnih goriva, redovno čišćenje dimnjaka i – što je možda najvažnije – prestanak spaljivanja otpada. Subvencije i jasne lokalne politike mogu ubrzati promene, ali bez odgovornosti pojedinaca nema brzog napretka, jer zimsko zagađenje vazduha nije problem „nekog drugog“ – ono počinje u našim kotlarnicama i završava u zajedničkom vazduhu.
Dokle god dim iz kućnih odžaka ostaje van fokusa, smog će svake zime biti redovan gost. A račun za grejanje plaćaćemo – zdravljem.
