Ponovno otvaranje „vojvođanskog pitanja“ treba posmatrati u kontekstu sveukupnih pritisaka na Srbiju. Ono je vrlo opasno i do sada nezabeleženo, što pokazuje da postoje ozbiljni napori da se i na taj način postavi pitanje stabilnosti Srbije. – ovako nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar dr Zoran Milivojević komentariše pokušaje da se aktuelizuje pitanje položaja Vojvodine u okviru Srbije.
Podsećamo, veliku buru u javnosti izazvalo je izlaganje predsednice Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ane Lalić na tribini „U raljama nacionalizma“ održanoj u Dubrovniku pre nekoliko dana. Ona je tada izjavila da građani u Vojvodini pokušavaju da se izbore, kako je rekla, „za naciju u nastajanju, za Vojvođane“, jer je to jedini način da se odbrane od galopa srpskog nacionalizma, koji, prema njenim navodima, poništava istorijski identitet Vojvodine i njenu antifašističku tradiciju.
Lalićeva je dodala da je u Vojvodini na delu „dosrbljavanje“ koje se ispoljava kroz izgradnju pravoslavnih crkava.
Ako se govori o „dosrbljavanju“ Vojvodine, otvara se pitanje ko u severnoj srpskoj pokrajini živi, čija je Vojvodina; takođe, otvara se pitanje šta stoji iza ovakvih izjava, u kojoj meri su one individualne, a u kojoj meri se radi o organizovanom nastupu, nesumnjivo potpomognutom od strane stranog faktora, naglašava Milivojević.
„Same izjave i otvaranje tema daleko je manje značajno od toga ko stoji iza toga i šta je suština takvih nastupa“, konstatuje Milivojević. A prema mišljenju našeg sagovornika, radi se o individualnom pristupu inspirisanom podrškom stranog faktora.
„Ovakve izjave su u funkciji dodatne destabilizacije države, to je sasvim sigurno. Jer, kada se otvaraju osetljiva pitanja, pogotovo ona vezana za nacionalnu pripadnost, to je sasvim sigurno u funkciji neke vrste destabilizacije. U tom smislu nije sporno da tu ima stranog faktora i za mene to nije nikakva dilema“, objašnjava Milivojević.
A ako se zapitamo koji je strani faktor u pitanju, to je onaj kome u ovom trenutku ne odgovara međunarodni položaj Srbije – to se vidi i po dokumentima koji u Srbiju stižu sa Zapada, kroz političke izjave, kao i kroz direktne pritiske sa te strane, dodaje Milivojević.
„Destabilizacija na unutrašnjem planu stvara ambijent da se brže i efikasnije reši strateški cilj koji je vezan za pritisak – da se ono što je tema pritiska realizuje na efikasniji način. I to pokazuje u kojoj meri pritisak koji identifikujemo poslednjih meseci i godina ima dublje značenje – da se Srbija svrsta i odrekne svojih državnih i nacionalnih interesa“, navodi on.
Da je strani faktor umešan u otvaranje „vojvođanskog pitanja“, smatra Milivojević, govori i činjenica da je cela predstava usledila posle pokrajinskih izbora, na kojima su vladajuće strukture u Srbiji ostvarile apsolutnu pobedu. Uz to, one političke snage koje bi mogle da budu okarakterisane kao vojvođanski separatisti nisu prešle cenzus za ulazak u pokrajinsku skupštinu, dodaje naš sagovornik. Kao posledica rezultata izbora više ne postoje institucionalna sredstva koja bi branila pozicije sa kojih nastupaju javne ličnosti koje se zalažu za formiranje vojvođanske nacije.
Sada se „vojvođansko pitanje“ otvara na drugom frontu, što je signal da se od toga ne odustaje. Sve to posledica je, kako Milivojević kaže, nezadovoljstva rezultatima izbora i kontinuitetom politike koja garantuje suverenitet Srbije, ali i celovitost države. Naš sagovornik istovremeno konstatuje da je bez obzira na nacionalnu strukturu Vojvodine u kojoj, prema rezultatima popisa, živi oko sedamdeset odsto Srba, moguće pokrenuti nacionalno pitanje, pa čak i stvaranje nove nacije, pogotovo ako se u to investira.
„U meri u kojoj postoje javne ličnosti srpske nacionalnosti koje su spremne da otvore tu temu, sigurno je moguće. Ne samo kod nas, svugde je moguće, ukoliko postoji angažman, ukoliko postoji interes vezan za taj angažman i ukoliko se to finansira, politički i na druge načine, kao projekat i kao cilj“, kaže Milivojević.
Međutim, kada je reč o Vojvodini, nema potrebe za bilo kakvom vrstom protivmera. Štaviše, ljude koji propagiraju „vojvođansku naciju“ treba zaštiti jer njihovi stavovi izazivaju veliki odijum u javnosti, smatra on.
„Ne vidim nikoga normalnog ko bi prihvatio teze koje su (na skupu u Dubrovniku) iznete o srpskom narodu, državi Srbiji, pravoslavlju, da ne nabrajam sve ono što je moglo da se čuje“, zaključuje Milivojević.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Nikola Joksimović/Sputnik)
