Tržište maloprodaje hrane i alkoholnih pića u Srbiji vredno je više od 11 milijardi evra. Najveće parče tog kolača imaju veliki trgovinski lanci, sa oko 60 odsto, koji su uglavnom u rukama stranaca.
Od 11 najvećih trgovinskih lanaca, samo tri su u domaćem vlasništvu s tim što je vlasnik „Amana“ Jordanac Nedal Halil koji ima državljanstvo Srbije. Vlasnik trgovinskog lanca „DIS“ je Zoran Tirnanić, a „Univereksporta“ Vesna Vučurević. „Gomeks“ je, takođe, od pre nekoliko godina u većinskom vlasništvu firme iz Luksembura, dok je osnivač kompanije Goran Kovačević zadržao 47,5 odsto vlasništva.
Među najkrupnijim igračima na tržištu je belgijska kompanija „Delez Srbija“ koja je, prema poslednjim dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja za 2023. godinu, ostvarila najveći poslovni prihod od 155,5 milijardi dinara i neto dobitak od 7,7 milijardi dinara. Rezultat ove firme je više od četiri puta veći od najuspešnijeg domaćeg trgovinskog lanca „Univereksporta“ sa prihodom od 37,7 milijardi dinara i neto dobitkom od oko 836 miliona dinara.
„Delez“ je i najveći poslodavac u ovom sektoru, jer je u njihovim radnjama, prema podacima iz finansijskih izveštaja za 2023. godinu zaposleno 12.399 radnika, za gotovo 1.000 više u odnosu na prethodnu godinu. Osim ova dva trgovinska lanca, pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije, zbog sumnje u dogovaranja oko cena, su se našla još dva trgovinska lanca „Merkator“ koji je u vlasništvu hrvatske „Fortenova“ grupe i domaći „DIS“.
Oni su, međutim, i po broju zaposlenih i po prihodima iza nemačkog „Lidla“, koji je na srpsko tržište ušao 2018. godine, a sada zapošljava gotovo 3.500 radnika i ostvaruje prihod od 103,8 milijardi dinara. Komisija za zaštitu konkurencije je u svom izveštaju konstatovala da se očekivalo da će ulazak novog „igrača“ na tržište, koji važi za diskontni lanac, doprineti smanjenju cena i pritiska na marže postojećih trgovinskih lanaca, a samim tim i do smanjenja njihove profitabilnosti. Međutim, umesto da ponudi niže cene, „Lidl“ se prilagodio. Cene su rasle iznad inflacije, prihodi su rasli brže od troškova, što je rezultiralo rastom marži, a poslovna dobit trgovinskih lanaca je imala gotovo neverovatan trend rasta.
„Lidl ima marže na 37 odsto, a krenuli su sa oko 16 odsto kada su ušli na tržište. Kako jača njihova pregovaračka snaga sa dobavljačima, rastu i marže. Ne znači da je prodavac koji ima najmanje marže i najkorektniji prema potrošačima, to je pogrešno uverenje, nego ima najslabiju pregovaračku politiku i ne može da ucenjuje dobavljače„, objašnjavaju ekonomisti.
Na našem tržištu nekoliko dominantnih kompanija kontrolišu cene i ostale uslove a tako je i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj ima deset trgovinskih lanaca koji drže oko 80 odsto tržišta. Marže su isto velike, oko 37 odsto. U Srbiji je teško reći koji je udeo velikih lanaca, ali se procenjuje da je oko 60 odsto. Tržište hrane i pića je vredno oko 11 milijardi evra, ali trovinski lanci ne prodaju samo to, već imate i proizvode za domaćinstvo, odeću, obuću i mnoge druge proizvode.
Vlasnici trgovinskih lanaca ne zarađuju samo na maržama, već da imaju i necenovne kategorije, kada uslovljavaju dobavljače, naročito one manje, zaračunavaju rabate, naplaćuju mesto na rafovima. Veliki imaju prostor da ucenjuju dobavljače, jer mogu da prođu samo oni najjači koji zastupaju ključne brendove.
Nažalost, sami radnici – trgovci nemaju ništa od toga. Njihove plate su tek nešto iznad minimalca i tu nema razlike, bez obzira da li rade u domaćem ili stranom trgovinskom lancu. Doduše, uređenije je poslovanje kod stranih trgovinskih lanaca, u smislu da garantuju radnicima pravo na dva dana odmora i da poštuju zakon. U trgovini su niske zarade i slične su kod svih poslodavaca. Prosečna plata je od 65.000 do 75.000 dinara. Ljudi se nerado odlučuju za posao u maloprodajnim objektima, pošto su uslovi rada takvi da se radi i subotom i nedeljom, po smenama i to ne privlači radnike.
Da u Srbiji „nema zime“ za trgovinske lance, nagoveštavaju i najave dolaska novih na domaće tržište – od mađarskih „Femili marketa“, preko „Stokomaka“ iz Severne Makedonije i „Kerfora“ do italijanskog „Eurospina“. A kako će biti potrošačima sa cenama i trgovcima sa platama – videćemo.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Zlatica Radović/RT)
