Grejna sezona je počela, a sa prvim hladnijim danima ponovo se otvara pitanje koje zanima gotovo svako domaćinstvo u Sremu – koliko će ove zime koštati zagrevanje stana ili kuće? Dok korisnici daljinskog grejanja u Sremskoj Mitrovici za sada mogu da računaju na nepromenjene cene, gas ostaje među povoljnijim energentima, dok vlasnici peći na drva i pelet moraju pažljivo da planiraju nabavku ogreva. Razlike između pojedinih načina grejanja mogu da iznose i više desetina hiljada dinara po sezoni.
Zima još nije pokazala svoje najhladnije lice, ali troškovi grejanja već su jedna od glavnih stavki u kućnim budžetima. Za neke građane najveći izdatak predstavljaju mesečni računi za toplanu, drugi pažljivo prate potrošnju gasa, dok domaćinstva koja koriste čvrsta goriva moraju unapred da obezbede dovoljne količine ogreva.
Prema podacima Agencije za energetiku Republike Srbije za grejnu sezonu 2026/2027, razlike u troškovima u zavisnosti od energenta i efikasnosti uređaja mogu biti veoma velike. Agencija je računicu napravila za prosečno izolovan stan od 60 kvadratnih metara, zagrevan na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, u periodu od 180 dana. Za takav prostor procenjena je potrebna energija od oko 9.000 kilovat-sati.
Upravo na osnovu ove računice moguće je sagledati koliko će različiti načini grejanja opteretiti budžete domaćinstava tokom zime.
1. Stan od 50 kvadrata na Toplifikaciji – koliko koštaju radijatori?
Za Mitrovčane koji koriste daljinsko grejanje iz JKP „Toplifikacija“ postoji jedna dobra vest: prema informacijama objavljenim pred početak sezone, ove godine nije planirano povećanje cene grejanja za građane.
Međutim, to ne znači da će svi dobijati iste račune. Prema objavljenom cenovniku, obračun se sastoji od dva dela:
- Fiksni deo: 39,70 dinara po kvadratnom metru.
- Varijabilni deo: 0,88 dinara po potrošenom kWh kod sopstvenog merenja, odnosno 0,97 dinara kod zajedničkog merenja.
Cene su iskazane bez PDV-a.
Za stan od 50 kvadrata samo fiksni deo iznosi 1.985 dinara mesečno, bez PDV-a, dok se na to dodaje varijabilni deo koji zavisi od potrošnje. Dakle, konačan račun zavisi od načina obračuna i količine isporučene toplotne energije.
2. Porodična kuća na gas – koliko košta komfor?
Prirodni gas ostaje jedan od povoljnijih energenata za domaćinstva koja imaju mogućnost priključenja na gasovod. Prema podacima, cena gasa za domaćinstva u Sremskoj Mitrovici iznosila je oko 4,65 dinara po kWh, a iz „Srem-gasa“ tada nije bilo najava povećanja.
Direktor ovog preduzeća Dragan Budošan naveo je da porodična kuća tokom najhladnijih meseci može da potroši između 200 i 250 kubnih metara gasa, što okvirno predstavlja račun od 15.000 do 16.000 dinara. Naravno, ovo nije univerzalna računica. Mnogo zavisi od veličine kuće, kvaliteta izolacije, stolarije i temperature koju ukućani održavaju.
Prema standardizovanoj računici Agencije za energetiku, grejanje prosečno izolovanog prostora od 60 kvadrata na prirodni gas tokom cele sezone košta oko 59.500 dinara.
3. Drva i pelet – koliko košta tradicionalno grejanje?
Za veliki broj domaćinstava u sremskim selima, ali i u gradskim naseljima, drva su i dalje osnovni energent. Prema lokalnim podacima o cenama ogreva, kubik bukve u Sremskoj Mitrovici kretao se okvirno između 8.000 i 10.500 dinara, dok su se hrast, cer i grab prodavali po cenama od približno 8.000 do 11.000 dinara.
Ako domaćinstvo za sezonu potroši deset kubika, samo nabavka drveta može da košta između 80.000 i 110.000 dinara. U tu računicu nisu uključeni dodatni troškovi sečenja, cepanja i transporta. Posebno zanimljiva situacija je sa peletom. Ovaj energent godinama je predstavljan kao praktična alternativa drvima, ali njegove cene poslednjih meseci predstavljaju ozbiljan izazov za domaćinstva. Prema lokalnim izveštajima, cena peleta u Sremskoj Mitrovici dostizala je i 52.000 dinara po toni, što je značajan rast u odnosu na ranije zabeležene cene.
Agencija za energetiku je u svojoj standardizovanoj računici za sezonu 2026/2027 procenila trošak grejanja na pelet na oko 114.000 dinara za 60 kvadratnih metara. Ipak, zbog promena tržišnih cena, stvarni trošak domaćinstava koja pelet kupuju po sadašnjim cenama može biti i veći.
Kolika je razlika između različitih načina grejanja?
Da bi se stekla predstava o tome koliko izbor energenta utiče na kućni budžet, pogledajmo poređenje Agencije za energetiku za isti model stambenog prostora od 60 kvadratnih metara.
Zima ne pita koliko zarađujemo
Iako su navedeni iznosi okvirni, jedno je sigurno: grejanje će i ove zime predstavljati značajan izdatak za veliki broj porodica u Sremu. Posebno će biti teško domaćinstvima koja žive u starijim, slabije izolovanim kućama, gde se za postizanje prijatne temperature troši znatno više energije.
Građani koji tek planiraju nabavku ogreva trebalo bi da uporede cene, ali i da obrate pažnju na kvalitet goriva i efikasnost peći. Jeftiniji energent ne mora uvek da znači i jeftiniju grejnu sezonu. Na kraju, ostaje pitanje koje će se ponavljati sve do proleća: koliko će novca prosečna porodica morati da izdvoji samo da bi tokom zime imala toplu kuću?
Jer računi za struju, hranu, gorivo i komunalije ne čekaju proleće, a zima je tek počela.
(SMP)
