Umerenost je ključna reč kad se govori o upotrebi soli. Povećan unos može da izazove visok krvni pritisak, što dovodi do srčanih obolenja i infarkta, a ima i nepovoljan uticaj na jetru, bubrege.
Ukoliko i vi unosite so više nego što je preporučeno, pokušajte što pre da se rešite te navike.
So je mineral koji se prirodno nalazi u namirnicama, ali im se takođe dodaje naknadno u proizvodnji. Njen značaj je u održavanju krvnog pritiska i u učestvovanju u raznim procesima nervnog sistema. Međutim ukoliko se preteruje sa unosom, može doći do obolevanja organizma.
Koliko soli se preporučuje?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se unos soli ograniči na 5g dnevno (to je jedna kašičica). Ova količina je sasvim dovoljna za potrebe organizma. Međutim ukoliko postoje neki zdravstveni problemi, preporučena doza je još manja.
Najveći problem je taj da što više jedemo slanu hranu, ona će nam se još više tražiti. Posle nekog vremena, receptori za slano u jeziku jednostavno postanu manje osetljivi. Ako smanjite količinu soli koju dodajete u hranu, receptori će se posle nekog vremena navići i uživaćete u hrani koja je manje posoljena.
Gde ima najviše soli?
Tri četvrtine soli koju unesemo u toku dana potiče iz industrijski proizvedenih namirnica. Veće količine se mogu naći u raznim sosovima, kečapu, majonezu, gotovim jelima, instant nudlama, grickalicama, a naravno tu jsu i slani jezgrasti plodovi(kikiriki, bademi). Na ovoj listi se nalaze i soja sos, dimljeni proizvodi, salama, pašteta, šunka, slanina, sirevi, zimnica, gotovim supama.
Kako da smanjite unos soli?
Uporedjujte deklaraciju na hrani, ako već jedete nešto što ima visok sadržaj soli, izaberite onaj koji ima manje. Izbacite tu naviku da dosoljavate jelo i pre nego što ga probate. Umesto soli, kada kuvate dodajte neke druge začine. I najbitnije procesovanu hranu jedite što ređe, jer ionako ova hrana ne bi trebala da se nalazi na vašem jelovniku.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Snežana Simić, nutricionista – dijetetičar