Evropska unija, a pre svega Nemačka, teži zaokretu – onom koji je sve više usmeren na premeštanje „prljave“ industrije i proizvodnje energije van granica EU i na periferiju bloka na Balkanu. Po mišljenju evropske elite, takva inicijativa će „pomoći EU da ispuni svoje geopolitičke, ekonomske i klimatske ciljeve“.
Odustajanje od jeftinog, pouzdanog ruskog prirodnog gasa bio je veliki udarac nemačkoj industriji. Nemački Zeleni koji su tada zatvorili šest nuklearnih elektrana u zemlji nisu mogli to da urade u gorem trenutku. Iako ima sve više komentara da Nemačka privreda ponovo postaje „bolesnik Evrope“ i da spolja izgleda kao „olupina voza“, pitanje je zašto bi ova ekonomska sila dobrovoljno uništila svoju industriju. Sukob u Ukrajini, energetska kriza i antiruski žar se koriste da se sve češće pravi finansijska računica o premeštanju „prljave“ industrije van zemlje.
Automobilska industrija čini oko pet odsto nemačkog BDP-a i bez sumnje se suočava sa poteškoćama zbog većih troškova energije, kao i zbog činjenice da sve više gubi trku sa kineskim proizvođačima električnih vozila. Svi ovi problemi dovode do zatvaranja fabrika i otpuštanja u Nemačkoj. Ipak, u isto vreme kada mnoge od ovih automobilskih kompanija zatvaraju pogone u Nemačkoj, one prebacuju ili proširuju poslovanje u zemljama na Balkanu. Ne samo da su tu plate mnogo niže, već i zaštita životne sredine nije ni blizu onoga što je u „bašti“ EU.
Već je čitav niz nemačkih kompanija prebacilo poslovanje na Balkan.
Kompanija „Kontinental“, koja će zatvoriti fabriku u Donjoj Saksoniji do kraja 2027. godine i otpustiti 900 radnika, u međuvremenu se širi u Novom Sadu gde već ima 1.350 zaposlenih. Kompanija će, takođe, povećati proizvodnju u svojoj novoj fabrici vrednoj 140 miliona evra u Kaću, jer planira da uloži dodatnih 150 miliona evra i da otvori još 1.500 radnih mesta.
„Cet-Ef“ zatvara fabriku amortizera u Severnoj Rajni-Vestfaliji sa 700 zaposlenih. Veruje se da je njegova fabrika za prenos u Brandenburgu sa 1.500 radnih mesta takođe na udaru, a poslovi su navodno ugroženi i u pogonima u Saru, Donjoj Saksoniji i Bavarskoj. Pa ipak, kompanija nastavlja da se širi u Srbiji. „Cet-Ef“ je 2019. godine u Pančevu otvori fabriku za proizvodnju auto-delova i komponenti za automobilsku industriju, brodove i železnicu. Ranije je najavljeno da će zaposliti ukupno oko 1.300 ljudi.
Talas otpuštanja u Nemačkoj i premeštanje operacija u zemlje sa niskim cenama započeo je i pre početka sukoba u Ukrajini, tako da je problem zbog odustajanja od jeftinih ruskih energenata samo ubrzao proces.
Još 2019. godine, nemački proizvođač kablovskih sistema „Leoni“ najavio je otpuštanja u Nemačkoj, dok je proširio svoj proizvodni kapacitet fabrikom od 50 miliona evra u Kraljevu, što je četvrta fabrika u Srbiji. Fabrika je počela sa radom u septembru 2021. i planirano je da se zaposli do 5.000 ljudi. „Leoni“ je uložio oko 170 miliona evra u zgrade i opremu i trenutno ima 14.000 zaposlenih u Srbiji, što ga čini najvećim privatnim industrijskim poslodavcem u zemlji.
Nemački proizvođač izduvnih sistema „Bojsen“ ušao je i na srpsko tržište sa fabrikom koja je otvorena u Subotici u novembru 2021. godine. Gradska vlast Subotice najavila je 2019. godine da „Bojsen“ planira da uloži 65 miliona evra u izgradnju fabrike u subotičkoj industrijskoj zoni Mali Bajmok. Fabrika je dizajnirana da proizvodi kompletne izduvne sisteme za komercijalna vozila i automobile za „audi“, „Be-Em-Ve“ i „mercedes-benz“.
Nemački proizvođač auto delova „Brose“ takođe se afirmisao kao jedan od glavnih srpskih investitora u automobilsku industriju u poslednje tri godine, ulaganjem od 180 miliona evra u fabriku u Pančevu. U fabrici se nalaze dve proizvodne linije – pogoni za module ventilatora za hlađenje i motori za sisteme upravljanja i pumpe za ulje. „Brose“ ima za cilj da zaposli 1.100 ljudi do 2025.
Istočnoevropske države, među kojima i Srbija, sada su neoliberalne kolonije Zapada, posebno Nemačke. Izvozno orijentisan nemački dinamizam zasnovan je na jeftinoj kvalifikovanoj radnoj snazi u Srbiji gde nemačke kompanije stvoraju zavisne proizvodne lance. Cilj Berlina je da ceo Balkan učini privlačnijom destinacijom za nemačku industriju fokusiranjem na uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta kako bi se primenile „četiri slobode“ – sloboda kretanja robe, kapitala, usluga i ljudi – širom privreda regiona.
Smatra se da će ovo „pružiti opipljive koristi građanima regiona stvaranjem atraktivnije destinacije za zapadni kapital, posebno pošto se globalni lanci snabdevanja bore da se prilagode političkim imperativima za blizinu i prijateljstvo„.
U 2023. Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija – potrošile su samo 3,7 milijardi kubnih metara gasa ili četiri odsto onoga što je Nemačka koristila te godine. Dakle, pošto Zapadnom Balkanu trenutno nije potreban gas, čini se da će fabrike prirodnog gasa preneti struju iz gasa u EU, a istovremeno će Briselu dozvoliti da se raduje i da postigne cilj o ispunjavanju svojih emisija.
Postoje brojni planovi ili projekti koji su već završeni koji povezuju elektroenergetske mreže Zapadnog Balkana sa EU. Na primer, postoje energetski interkonektori ispod Jadranskog mora koji će slati energiju sa Balkana u Italiju, a postoje i drugi projekti interkonektora koji se povezuju sa zemljama EU kao što su Mađarska i Hrvatska. Važno je da će ovo u stvari pomoći „zelenoj“ Evropi, jer će se prirodni gas sagorevati van granica EU.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
