U ataru sela Manđelos tek sada je počeo da se vadi ren jer je tokom jeseni bilo hladno vreme praćeno mrazevima i kišom.
Ranijih godina veći deo površina pod renom se vadio do Nove godine. Međutim , velika vlaga i zamrznuta zemlja nisu dozvoljavali da u njivu uđu sezonski radnici i mehanizacija – vadilice, no bez obzira na to, renu nije bilo ništa što je preko zime ostao u zemlji – kaže veliki proizvođač rena Branko Ostić. – Sve dok je u mesecu slovo r, može se baviti renom jer od maja do avgusta kreće vegetacija, ren gubi na ljutini i postaje gorak.
On ren gaji na više od deset hektara već sedam godina za nemačkog prerađivača i jedini u Srbiji izvozi ren. Drugi proizvođači, napominje, rade za domaće tržite na malim površinama od pola do dva hektara.
Zbog ugovorene proizvodnje i plasmana na strano tržište se i upustio u priču s renom, i sve do ove godine bio je zadovoljan koštanjem.
– Ove sezone su prilike na evropskom tržištu izmenjene, opala je potražnja u trgovinama gde se sada kupuje samo osnovna hrana a usko specijalizovani proizvodi slabije traže. Pošto je opala potražnja i cena renu je niža – napominje Ostić.
Ostić ren ne pere već ga radnici samo otresu od zemlje, iseku na željenu veličinu i sortiraju, potom se stavlja u specijalne džakove, pakuje, ređa na palete i ostalja u hladnjače. Iz hladnjače ide u kamion za Nemačku, gde se prerađuje i u teglama prodaje kao finalni proizvod.
Koliko ren košta u nemačkim radnjama i na evropskom tržištu ne zna, a ne kaže ni po kojoj ga ceni prodaje nemačkom prerađivađu, ali napominje da će deo rena izvaditi da bi ispunio ugovorene obaveze, a ostatak ostaviti u zemlji za dogodine u nadi da će cena renu biti viša. Kod nas se kilogram rena na najprometnijoj Futoškoj pijaci u Novom Sadu prodaje za 1.400 dinara, ima ga i izrendanog u malim teglicama, za 200 dinara. U prodavnicama prerađen je skuplji. Naš sagovornik ističe da renu neće biti ništa što će ostati u zemlji. Naprotiv, dobiće na težini.
– Ren se sadi odmah s proleća, ali može već i u februaru – martu, a vadi se posle prvog mraza. Praktično, jedan ren se vadi a drugi sadi. Prinosi po hektaru kreću se od četiri do osam tona, u zavisnosti od toga šta se želi dobiti, da li ren za industrijsku preradu ili hoće da se prodaje kao sadni materijal – reznice.
Ostić kaže da sertifikovane sadnice rena – reznice kupuje u Austriji i da su skupe.
– Po hektaru treba ulog od 4.000 do 5.000 evra – kaže.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Z. Delić/Foto: S. Šušnjević)
