Žustra polemika na društvenim mrežama koja je protekle sedmice izazvalo objavljivanje članka o Trgu investitora pokazala je da i ova današnja opozicija, makar bila u fronclama i razjedinjenja, ima i te kako energične intenet-botove kojima je jedina zajednička osobina – patološka mržnja prema svemu različitom, makar bila reč i o drugačijem mišljenju.
U toj polemici pokazalo se da su upravo oni koji bi „oca svoga prodali„, razapinjali sve koje drugačije misle (pa i autora pomenutog članka) epitetima koji stoje “rame uz rame” sa najtvrđim stavovima boljševičke ili fašističke ideologije. Jer, ako on ne misli isto što i oni, sigurno je kupljen, sigurno se prodao, sigurno je “bot” vladajuće partije…
Istovremeno, mogućnost da možda oni nisu u pravu je potpuno isključena jer bogo moj, pa oni su elita, makar i samozvana, nasuprot sendvičarima i jajarama. Čitajući njihove komentare, dobija se utisak kao da u sebi još uvek pevuše “Druže Tito, mi ti se kunemo…”.
S druge strane, oni koji “ni za di su – nisu”, pozivaju u tim polemičnim tonovima, na odlazak iz Srbije, uvereni u svojoj bahatosti da su tuđe livade zelenije, te da će njih – tako “sposobne i stručne” – raširenih ruku dočekati svugde, kad ih već, eto, ne cene u Srbiji.
Istovremeno, tu svoju izuzetnost – ničim nisu pokazali.
I dok, ruku na srce, ima i smislenih zamerki, poput onih koje se odnose na loše partijsko kadriranje u javnim preduzećima ili razbacivanje novca za nepotrebne odborničke dodatke ili naknade za polupismene partijske članove upravnih odbora (a o čemu je najčešće upravo na ovim stranama pisano), frustrirani pojedinci koji rade u lokalnim privatnim kompanijama, gle apsurda, traže da novinari rešavaju problem njihovih malih zarada.
To što ogromna većina samih novinara ima takođe 200/300 evra platu, a mnogi rade samo za honorare koji kasne i po nekoliko meseci – njih ne interesuje! Lumpenproletarijat, zagledan samo u svoj lični interes, genijalno zaključuje kako novinari imaju obavezu da vode njihove ratove.
Umesto da se sami usavršavaju, pohađaju zanatske ili IT kurseve, neprestano uče bez obzira na godine (baš kao što je na zapadu na koji vole da se ugledaju), njima je lakše da dangube u kladionicama, satima bleje u televizore gledajući fudbal/ Đokovića, pecaju “da odmore mozak”, sede pred podrumima sa jeftinim pivom, vređaju neistomišljenike na Fejsbuku…
A onda osiromašeni, opljačkani, nikom bitni i sasvim zamenljivi – izvode zaključke da su njihove plate premale i da bi (ničim izazvane) morale da budu na nivou od par hiljada evra.
Istovremeno, ti samoupravljači sami ni prstom neće mrdnuti da zaštite svoje interese kod poslodavca gde su zaposleni, svesni da su sasvim zamenjivi i gotovo krpa. Neće smeti ni da pomisle da formiraju sindikate koji bi branili njihove interese. Čak i da ih formiraju, ti sindikati teško da će profunkcionisati, opet zahvaljujući neslozi među samim radnicima.
Sve u svemu, lakše je tražiti od nekog trećeg, pa makar i novinara, da vodi njihov rat, da se bori za njihova prava, iako je svima jasno da je njihov radni odnos formiran na potpuno dobrovoljnoj bazi. Ko god smatra da vredi više od plate koju dobija, zašto ne napusti “investitora” koji ga iskorišćava i na tržištu rada proveri svoju vrednost.
Ipak, to malo ko čini i u toj činjenici leži odgovor o tržišnoj/radnoj vrednosti frustriranih pojedinaca. Drugim rečima, kolika ti je plata – toliko i vrede tvoje radne sposobnosti.
A za to su najmanje krivi vlasnici kompanija, pa makar i okačili svoje zastave na Trgu investitora.
(Milan Milivojević)
Kad nemas sta da jedes i minimalac je dobar, e sad stvar je ljudskosti dal ces da iskoristis to i das samo minimalac ili ces coveku koji radi da das zasluzenu platu. Vlada Srbije na CNN – u reklamira jeftinu radnu snagu, sta onda ocekivati od investitora.
Nije to stvar ljudskosti tako funkcionisu stvari, svi mi hocemo da jeftino kupujemo , a skupo prodajemo … Ti kad kupujes drva hoces da platis 6000 zbog ljudskosti ili ces platiti 5000 kod drugoga, hoces da platis sisanje 500 din ili ides tamo gde je jeftinije… e tako i poslodavci, on da moze ne bi ni davao platu kad bi ljudi obavljali isti posao…Da se nadovezem na drva, ovaj sto prodaje drva on bi ih prodavao i po 10 000 ako bi neko zeleo da ih kupi …Tako da sad imamo situaciju da poslodavci ne mogu da nadju dobre radnike skolovane, vredne postene, bogate iskustvom i situaciju da ima dosta ljudi koji nemaju kvalifikacije, znanje vestine za bolje radno mesto … Pa makar danas nije problem naci posao, vozaca kamiona treba, dobrih bravara varilaca, pa nije to visa matematika nego je potrebno uloziti trud i rad, poturiti ledja.Na kraju krajeva ako je svaki poslodavac krvopija i zaradjuje na vasoj muci, pa otvorite vi onda radnju firmu i samo napred. Problem je danas sto bi svi da imaju lep posao od 7 do 3 , da svima budu ciste ruke da budu gospoda, da se piju kafice po kapani, ispunjavaju tiketi po kladionicama…jedino sto mogucnosti ne mogu da isprate te zelje..